Trajni problem građanskih (kao i radničkih) protesta predstavlja problem uspostavljanja solidarnog akcionog jedinstva i kredibilnog vođstva, smatra Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i predsednik sindikata “Nezavisnost”.

Protest 1 od 5 miliona održan u Beogradu 29. decembra

Foto: Facebook printscreen

“Istovremeno, bez posedovanja političkog kišobrana, odnosno mehanizama i aktera političke sinteze i poentiranja, bar naknadnog, protestnih zahteva, protesti ne dosežu dalje od parcijalnog realizovanja dela zahteva nakon koje sledi demobilizacija učesnika.”

Nema nazad ni za koga od uključenih aktera. Ponavljanje jednog te istog drži u veri protestante da nisu sami ali vremenom umara. Protesti idu dalje sa širenjem političke arene kroz javnu podršku uglednika, akademske zajednice, pa onda i institucija i organizacija poput sindikata i profesionalnih udruženja”, smatra Stojiljković.

On u svom autorskom tekstu za list Danas navodi i da “bojkot ili, još primerenije, limitirano i selektivno prisustvo u parlamentima, treba kombinovati sa formama narodnog konventa i rasprava da bi se razbilo rašireno uverenje da ni ovi neće biti bolji i drugačiji od prethodnih.”

Stojiljković ukazuje i na to da su sada pokrenuta mnoga pitanja, između ostalog i to da li su se Srbiji konačno desili uspravni građani, da li će proleće doneti “susret političkog, ekonomskog i socijalnog momenta“, kao da li će iz protesta izrasti neke nove, relevantne političke strukture u vidu stranaka ili pokreta.

Ceo tekst Zorana Stojiljkovića pročitajte na internet stranici lista Danas.

(Izvor: Danas)