Ljubomir Sivčev (33) je mlada nada Narodne stranke Vuka Jeremića. Kikinđanin koji svakog petka protestuje sa svojim sugrađanima, 1 od 5 miliona. Diplomirani menadžer sporta. Kaže da ga i u politici, kao i sportu, vodi moto da predan i mukotrpan rad pre ili kasnije donose rezultate.

Ljubomire, zbog čega ste se opredelili za to da se politički aktivirate u Narodnoj stranci?

Ljubomir Sivčev na Petrovaradinskoj tvrđavi

Foto: Ljubomir Sivčev/privatna arhiva

Glasam od 2004. i moji izbori su jasni, želim da moja zemlja napreduje i želim da napredujem zajedno sa njom i u njoj. Ta zemlja bi trebala da obezbedi jednake šanse svakom svom čoveku da se obrazuje, leči, radi i živi slobodan život. Umesto toga, obrazovanje nam je u nadležnosti interneta, lečenje u nadležnosti nadri-lekara i SMS poruka, a radimo gradeći tuđe kule, dok nam mašu šargarepom pred nosom. Sve nas je manje i sve manje smo ljudi, vidim to svaki dan, a sigurno to vidite i ti i svi tvoji čitaoci. Moja odluka da se aktiviram baš u Narodnoj stranci je bazirana na osećaju odgovornosti koji imam u odnosu na naše društvo, ne želim odavde da odem, a ne mogu da budem nemi posmatrač.

Koji je to deo programa Narodne stranke na Vas primarno uticao da se uključite u rad ove organizacije. Ili, šta je presudilo da kažete – to je to – idem da pokušam?

Kada pričamo o programu stranke, njen fokus je jasan – ljudi. Svesni smo svi da su evrointegracije aksiom koji se ne dovodi u pitanje, ali i da postoje četiri strane sveta, da treba da se razvijamo i otvaramo ka drugima, ali i da ne zaboravljamo da ovo društvo činimo mi. Zdravlje jednog društva kreće od zdrave jedinke, a što više jedinki ozdravimo, to će nam zemlja brže napredovati, ali taj napredak možemo samo zajedno da podstaknemo i dostignemo, kao narod.

Da li ste imali prilike da upoznate predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića i u kojoj meri se percepcija javnosti o njemu razlikuje od Vuka Jeremića kog ste upoznali ili Vuka Jeremića kog su upoznali Vaši saborci iz Narodne stranke?

Gospodina Jeremića nažalost nisam imao prilike lično da upoznam, ali smo se sreli u nekoliko navrata u formalnim prilikama. Možda ću nekom narednom prilikom moći da ti kažem nešto više. Smatram da javna percepcija o njemu odgovara onoj našoj: ‘’uspeh se ne prašta’’.

U kojoj meri je Vaš rad u stranci do sada bio slobodan, odnosno da li je rad lokalnih odbora organizacije autonoman?

Imao sam tu sreću da svoj politički aktivizam započnem u NSu, a životne okolnosti su me dovele u rodni grad, Kikindu, pa imam dobar uvid u organizacionu strukturu lokalnih odbora i povereništava. Kao organizacija bazirani smo na članstvu, a osvešćivanje građana i njihovo motivisanje da se bilo kako aktiviraju nam je primarni cilj. U takvom okruženju, sa kvalitetnim ljudima, želimo da izgradimo platformu za razmenu mišljenja i ideja i obezbedimo njihovu realizaciju. Iz onoga što sam do sada iskusio, svako ima šansu da doprinese radu stranke u skladu sa svojim znanjima i mogućnostima, a kroz takav odnos sa aktivistima želimo da profilišemo nove lidere na lokalnoj političkoj sceni koji se neće kriti iza svog ‘’vođe’’.

Šta biste istakli kao najveće uspehe Narodne stranke do sada i, posebno, koja su to dostignuća na koja ste ponosni na lokalnom nivou?

Pre svega, mislim da je samo postojanje Narodne stranke uspeh sam po sebi. Uzmite u obzir da je za nepune dve godine kandidatura jednog čoveka za predsednika prerasla u pokret, a onda i u stranku koja je prisutna u svakom vidu opozicionog delovanja, od lokalnog nivoa do nacionalnog. U trenutnim okolnostima i pod trenutnim uslovima, ponosan sam na sve naše aktiviste u manjim sredinama, koji su izloženi mnogo većim teškoćama i pritiscima. Broj ovih ljudi se iz dana u dan povećava što svima nama daje dodatnu energiju i pokazatelj je da smo na pravom putu.

U kojoj ste meri uključeni u proteste “1 od 5 miliona – stop krvavim košuljama” i kakva su Vaša očekivanja od ishoda protesta – hoće li dovesti do pada režima, hoće li iz njih pre izrasti neke nove, autonomne političke strukture, ili će doći do tranformacije u neki drugačiji vid borbe, pa možda i do radikalnijih verzija građanske neposlišnosti?

Kao i sve veći broj mojih sugrađana, šetam svakog petka. Mislim da je bitno da pokažemo da ih se ne bojimo, da ima mnogo nas koji mislimo svojom glavom i verujemo svojim očima. Sa druge strane, tužno je što u jednoj državi u Evropi, u 21. veku, moramo na ovakav način da zahtevamo od vlasti poštovanje osnovnih ljudskih prava i dostojanstva. Ovo je trenutno jedini način da građani Srbije iskažu svoje nezadovoljstvo i uvere se u brojnost sebi sličnih i ta energija se mora kanalisati. Mi prvo moramo imati elementarne uslove za fer političku trku i mislim da je Sporazum sa narodom dobar početak.

Na koji način biste voleli da u budućnosti budete uključeni u politički rad – gde mislite da ćete moći da pružite svoj maksimum i zbog čega?

Politički aktivizam se danas u Srbiji svodi na jedan cilj, a to su promene. Mislim da svi treba da ostavimo svoje privatne ambicije i ego po strani zarad ostvarenja tog cilja. Za ovo vreme koliko sam član stranke, imao sam prilike da radim na različitim aktivnostima vezanim za unutrašnju organizaciju stranke i u budućnosti se u tome vidim. Sa druge strane, čovek sam iz sfere sporta i mislim da tu mogu da dam svoj maksimum.

Da li ste u kontaktu sa mladim ljudima aktivnim u drugim političkim organizacijama i ako da, postoji li među Vama saglasnost o potrebi za većim angažmanom i vidljivošću mladih u politici?

Politički aktivizam mladih je uvek aktuelna tema i mislim da bez njihove motivacije nikakve korenite promene ne mogu biti postignute. Trudim se da svojim ličnim primerom motivišem mlade ljude da se društveno angažuju i preuzmu deo odgovornosti koji im pripada, ali taj odnos je dvosmeran i mora biti baziran na medjusobnom poštovanju, poverenju i saradnji na dostizanju zajedničkih ciljeva. Takođe, mladima je politika uglavnom predstavljena kao ‘’igra’’ za odrasle i samo profilisanjem mladih ljudi na vidljive pozicije možemo promeniti ovu paradigmu. Trenutni protesti su prilika za mlade sličnih stavova da se pre svega okupe, upoznaju, a onda i dalje razvijaju svoju saradnju, da li kroz zvanične stranačke tokove, ili kroz lične kontakte, tu smo da se međusobno pomažemo, savetujemo i širimo pozitivnu energiju.

(Igor Besermenji)