NOVO LICE POLITIKE – DRAGANA SANTRAČ, Vojvođanska partija

Vojvođansko pitanje.

Dok većina pripadnika političke scene u Srbiji uzmiče od razgovora na ovu (osetljivu?) temu, nekoliko političkih partija i organizacija iz Vojvodine od ove jeseni uveliko najavljuje formiranje “Vojvođanskog fronta”. Šta jeste ili šta će biti Vojvođanski front, kako je došlo do toga da Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanska partija počnu da pišu zajednička saopštenja za medije, ali i koji su motivi jedne Vojvođanke iz Šida da se aktivno bavi politikom, pokušao sam da saznam od Dragane Santrač, članice Predsedništva Vojvođanske partije i dugogodišnje članice stranke koju od osnivanja vodi vojvođanski političar Aleksandar Odžić.

IGOR BESERMENJI: Dragana, iako se nekim čitaocima može učiniti da ste potpuno novi u političkom životu, već godinama ste aktivni u sferi politike i to kao dugogodišnja članica Vojvođanske partije, a sada i članica Predsedništva. Ipak, za veći deo javnosti ste sasvim sigurno novo lice. Zbog čega je Vaš izbor od početka bila Vojvođanska partija?

Dragana Santrač iz Vojvođanske partije

Foto: Dragana Santrač, privatna arhiva

DRAGANA SANTRAČ: S obzirom na to da sam rodjena u Vojvodini, da ovde živim, da su mi preci živeli na ovim prostorima vekovima unazad, moj izbor je oduvek bila Vojvodina. Godinama sam bila samo simpatizer i podržavala stranke koje koje su u svom nazivu imale “prefiks” vojvođanski. U početku je to bila Liga socijaldemokrata Vojvodine, a  2012. godine sam postala aktivan član Vojvodjanske partije. 2013. godine član Predsedništva, a sada i jedan od kandidata za potpredsednicu stranke.

IGOR BESERMENJI: Dozvoliću sebi da ocenim da biti Vojvođanka u današnjoj Srbiji, pa u krajnjoj liniji i Vojvodini, nosi i određene rizike – da li se slažete i kakva su Vaša iskustva u svakodnevnom životu, da li ste se susretali sa nerazumevanjem, osudama, ili možda i nekim pritiscima od strane svoje okoline?

DRAGANA SANTRAČ: Nije lako sigurno, ali moje iskustvo za sve ove godine kontakta s ljudima mi govori da su najveći problemi nerazumevanje i predrasude. Nisam imala nekih situacija u kojima bih mogla da kažem da sam se osećala nebezbedno ili da sam strepila za svoj život. Kod nas je najveći problem politička nepismenost i indiferentnost. Nikad nisam osećala strah zato što se izjašnjavam kao Vojvodjanka i zato što se borim za to da se Vojvodini vrate prava koja joj pripadaju i koja je nekad imala. Ali, kod drugih ljudi primećujem taj strah u očima čim spomenem Vojvodinu. Ljudi se generalno boje svega nepoznatog  i  zbog tog straha se radja i taj otpor prema ideji Vojvodine Republike.  Ne znaju šta bi im to donelo u životu. Misle da bi im donelo rat ili da bi im bilo gore nego što je sad, a ne vide da od ovoga sad gore ne može biti. Velike zasluge u tome imaju i režimski mediji koji uveliko doprinose jačanju takve atmosfere u društvu.

IGOR BESERMENJI: Jedno možda sirovo pitanje, ali mislim da je i najbolje da ga ovako postavim – šta će se dešavati sa vojvođanskom političkom scenom u narednom periodu? Mislim prevashodno na dešavanja čija ćete i Vi biti akterka, ili da budem još jasniji – kada će biti formiran najavljeni Vojvođanski front? Da li treba da očekujemo nekakvo formalno udruživanje političkih partija i drugih organizacija ili je početak rada Vojvođanskog fronta već započet u nekim obrisima saradnje među svima koji se danas bave vojvođanskim pitanjem?

DRAGANA SANTRAČ: Jedna vrsta saradnje izmedju dve najjače vojvodjanske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Vojvodjanske partije je već počela. Imali smo situacije u Novom Sadu i  Zrenjaninu, polaganje venaca na spomenike žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, zatim zajednička saradnja te dve stranke u Zrenjanu oko problema s vodom, koji tamo postoji već godinama, i naposletku i najava formiranja Vojvodjanskog fronta.  On bi trebao da se formira i zvanično tamo negde na proleće. U kojoj formi, to je još uvek nepoznato. Ono što je poznato je da će okosnicu Vojvodjanskog fronta činiti ove dve stranke, a  trebalo bi da se pridruže još i neke nevladine organizacije, udruženja gradjana, možda i neke stranke zajednica nacionalnih manjina i svi oni koji podržavaju ideju jedne  razvijene i uredjene Vojvodine s nadležnostima koje joj pripadaju, kao što su sudska, zakonodavna i izvršna vlast i raspolaganje sopstvenim prihodima.

IGOR BESERMENJI: Rekao bih da mnoge zanima odgovor na pitanje kako je i u kom trenutku došlo do toga da predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanske partije sednu za isti sto i pišu zajednička saopštenja za medije?

DRAGANA SANTRAČ: Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvodjanska partija se ne razilaze mnogo oko toga kad su  interesi  Vojvodine i  Vojvodjana u pitanju. Uglavnom zastupaju iste ili slične stavove i ne vidim ništa čudno u tome da dve ideološki bliske stranke sednu za sto i počnu pregovore oko zajedničkog delovanja na političkoj sceni Srbije. To je nešto što je jednog dana moralo da se desi. Razloga ima mnogo. Vojvodina je totalno opljačkana i osiromašena, dovedena je do nedovoljno razvijenog  „regiona“. Mladi i oni koji su još u snazi se svakodnevno iseljavaju. Sela su prazna, napuštena i propadaju. Industrija više skoro da i ne postoji. Poljoprivrednici su ucenjeni svake godine s cenom otkupa svojih proizvoda,  jedva preživljavaju i to nekako uz pomoć kredita i subvencija. Mislim da razloga ima i više nego dovoljno da konačno ujedinimo snage i odbranimo još ovo malo od Vojvodine što je preostalo i da joj vratimo ono što joj pripada.

IGOR BESERMENJI: Takođe, siguran sam da sve zanima i u kakvim su danas odnosima Aleksandar Odžić i Nenad Čanak?

DRAGANA SANTRAČ: Na ovo pitanje ne mogu da ti odgovorim, to moraš njih da pitaš, a mislim i da je to u ovoj situaciji totalno irelevantno. Sigurna sam da je obojici interes Vojvodine na prvom mestu.

IGOR BESERMENJI: Vojvođanska partija je često u domaćoj javnosti percipirana kao stranka koja zagovara vojvođanski separatizam – ipak, koliko u tome zaista ima istine i na kojim principima planirate da, u okviru Vojvođanskog fronta, definišete svoje stavove vezane za Vojvodinu kao politički entitet?

DRAGANA SANTRAČ: Vojvodjanska partija ima svoj program i statut i od svojih ideja i ciljeva ne odstupa. To su izvršna, sudska i zakonodavna vlast, raspolaganje sopstvenim prihodima i da Vojvodina dobije status Republike u zajednici sa Republikom Srbijom. Da budu jednake i ravnopravne u jednoj zajedničkoj državi. Vojvodina je već 30 godina od kako joj je ukinuta Autonomija 1988-e godine ponižena i devastirana. I svaki pokušaj vraćanja prava i nadležnosti Vojvodini, koje je nekad imala, su od istih onih koji su joj ukinuli i oduzeli  ta prava, okarakterisan kao separatizam. Oni koji nas nazivaju separatistima su upravo oni koji tu Vojvodinu već decenijama muzu i iskorištavaju i koji su je doveli na prosjački štap. To su isti oni koji šire strah i paniku u narodu, a sve zarad toga da bi se što duže održali na vlasti i da bi što duže mogli da pljačkaju još i ovo malo što je preostalo.

IGOR BESERMENJI: Postoji opšti konsenzus oko toga da mladi ljudi u Vojvodini danas ne razumeju šta je to bila vojvođanska autonomija, zašto je potrebno govoriti o “vojvođanskom pitanju”, niti kako sve to konkretno njima služi i na koji način bi promenilo njihove živote na bolje. S obzirom na to da je i medijski prostor gotovo stoprocentno zatvoren za javne debate, kako planirate da se borite sa ovim zaista ozbiljnim problemom i imate li strategiju kojom biste se koristili u cilju približavanja vojvođanskih tema mlađim generacijama birača?

DRAGANA SANTRAČ: Da, nažalost, ove mladje generacije i nisu baš nešto zainteresovane za to da menjaju svet. Nisu idealisti kao što smo mi bili, što je i dobro na neki način. Oni su mnogo praktičniji, posmatraju ovaj svet realnije, otvorenih očiju i na takav način im treba i pristupati. Treba otvoreno razgovarati o tome šta ideja Vojvodine Republike za njih znači, kakve će imati benefite od toga. S obzirom na to da najveći procenat onih koji napuštaju ovu zemlju su upravo mladi izmedju 20 i 30 godina, treba im stvoriti uslove koji će im omogućiti da ovde žive, rade i stvaraju. Vremena se menjaju i mi moramo da se prilagodjavamo tome. Vojvodina ima sve mogućnosti da postane centar razvoja IT industrije. A da bi to postala, da bi u Vojvodini moglo dobro i neometano da se posluje, treba doneti zakone koji će to omogućiti i urediti poreski i finansijski segment u toj oblasti. Omogućiti poreske olakšice za mlade preduzetnike. Pomoći razvoj Start-upova. Podržati mlade bračne parove, omogućiti im da lakše dodju do zaposlenja i  krova nad glavom. A da bi  sve to postigli, mora da postoji uredjena država i zato je bitno da se Vojvodini vrate nadležnosti koje je nekad imala kad je bila jedna od najrazvijenijih oblasti u bivšoj Jugoslaviji.

IGOR BESERMENJI: Za kraj – šta je za Vojvođansku partiju Beograd, a šta Novi Sad?

DRAGANA SANTRAČ: Ima kod nas Vojvodjana dobar fazon za ovo. Kaže “Beograd je lep grad, ali mnogo zabačen”. Beograd kao Beograd za Vojvodjansku partiju i za Vojvodjane je grad kao i svaki drugi. Kada se priča o Beogradu, tu se uglavnom misli na beogradsku, odnosno, srbijansku administraciju. Na Vladu, Skupštinu. Na političke odluke koje se donose u Beogradu i sa kojima se mi ne slažemo, koje su u suprotnosti s interesima Vojvodjana. A Novi Sad je naš glavni grad, bio i ostao.

(Igor Besermenji, decembar 2018.)

2018-12-09T18:51:38+00:0009.12.2018.|

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.