NEDIM SEJDINOVIĆ: Srbija je spremna za erdoganovsku diktaturu

Nedim Sejdinović je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i jedan od mojih najbližih saradnika već više od pet godina. Kada sam 2012. godine napustio posao televizijskog voditelja, počeo sam da pišem za portal “Autonomija”, na poziv Sejdinovića i tadašnjeg predsednika NDNV-a, Dinka Gruhonjića. Uprkos tome što sam tada imao jedva 22 godine, pružili su mi priliku da zapisujem svoje misli o trenutnoj društveno-političkoj situaciji u Srbiji i potom ih učinim javnim, a ta saradnja traje do danas.

Sejdinović je rođen u Tuzli 1972. godine. Jedan je od vodećih građanskih intelektualaca u Vojvodini. U Novom Sadu živi od 1992. godine i među najzaslužnijim je osobama za uspešnu inicijativu da ulice u Novom Sadu i Pančevu ponesu ime Srđana Aleksića, mladića koji je u ratu u BiH žrtvovao život kako bi odbranio svoga komšiju, Bošnjaka Alena Glavovića. Autor je tri knjige i mnogih autorskih tekstova, koje su objavljivali Dnevnik, Građanski list, Vreme, Pobjeda i mnogi drugi.

Sejdinovića je državni sekretar u Ministarstvu za kulturu i informisanje, Aleksandar Gajović, nedavno optužio da izmišlja da mu se putem društvenih mreža preti smrću, iako je jedan od novinara koji su najčešća meta pretnji i napada u Srbiji, za šta postoje dokazi.

Ovo je razgovor sa njim.


Foto: Medija Centar Beograd

BESERMENJI: Državni sekretar u Ministarstvu za kulturu i informisanje Aleksandar Gajović Vas je nedavno optužio da izmišljate da Vam prete smrću, iako ste samo prošle godine zbog jedne benigne šale na internetu dobili 18 klasičnih pretnji smrću, za šta ste priložili i materijalne dokaze. Kako ste razumeli njegovo kasnije obrazloženje da mu se optužba na Vaš račun “omakla” i da će Vam se izviniti. I, da li se izvinio?

SEJDINOVIĆ: Državni sekretar Gajović je u principu jedan potpuno nebitan lik, kao što je i samo Ministarstvo nebitno kada se govori o važnim medijsko-političkim pitanjima. Sa druge strane, Gajović je i slika i prilika naprednjačkog kadrovanja po Srbiji, kojom rukovode ili beskrajno pokvareni i korumpirani ljudi ili tragikomični ignoranti, a veoma je česta kombinacija jednoga i drugoga. Važne medijske odluke se donose u paralelnim, stranačko-kriminalnim strukturama moći, a ministar i državni sekretar samo igraju ulogu nekoga ko donosi nekakve odluke. Njegova me izjava nije ni iznenadila niti uvredila. Znate, da biste se uvredili, uvreda ipak treba da dođe od nekoga do čijeg mišljenja ili stava držite na bilo koji način. Više je zabrinjavajuća činjenica da je Tužilaštvo od tih 18 pretnji odabralo samo par da procesuira, a i njih samo reda radi i zbog međunarodne zajednice. I beskrajno sporo i nezainteresovano. Nažalost, moj slučaj je pravilo, a ne izuzetak.

BESERMENJI: Da li se danas osećate bezbedno u Srbiji?

SEJDINOVIĆ: Mislim da se u Srbiji niko ne oseća bezbedno, a to nije slučajno. Vlast vlada strahom i nasiljem, a cilj je da se svako od nas ko nije u strukturama moći okreće oko sebe i plaši šta će i gde reći. Tako se lome građani i uvodi autokratski sistem. Od straha i svakodnevnog cunamija besmisla i bezobrazluka društvo utrne i može da podnese sve bedastoće. Srbija je danas spremna za erdoganovsku diktaturu, u kojoj će oni koji drugačije misle završavati na doživotnim robijama. Možda to zvuči preterano, ali sam uveren da nismo daleko od toga, jer je društvo rastureno na najsitnije čestice, elite su korumpirane, a na vlasti ljudi koji ne prezaju ama baš ni od čega.

BESERMENJI: Koliko predstavnici današnje vlasti ličnim primerom doprinose atmosferi straha u kojoj danas žive i rade novinari, ali i svi drugi građani koji misle svojom glavom i rade svoj posao onako kako bi trebalo da se radi, a ne kako bi državni vrh i vladajuća stranka to želeli?

SEJDINOVIĆ: Kada razgovaramo sa predstavnicima međunarodne zajednice, pomalo im je teško objasniti da najveća pretnja bezbednosti nisu nekakvi dripci, ekstremisti i zle barabe već prevashodno vlast, koja takve drži pod čvrstom kontrolom i praktično ih usmerava po potrebi. Svakog dana, ali baš svakog, neko od vlasti iscrtava metu na čelu nekome “nepodobnom”, i samo je pitanje trenutka kada će se neki metak susresti sa tom metom. Vlast jasno poručuje: mi držimo pse vezane, ali je samo pitanje trenutka kada ćemo ih pustiti na vas. Plašim se da neke zapadne birokrate nisu ni svesne koliko je montruozna i beskrupulozna ovdašnja piramida vlasti, moći, nasilja i korupcije, koja je u sebi ujedinila sve najgore što je ovo društvo u poslednje tri decenije izrodilo, a konkurencija u zlu je bila veoma oštra.

BESERMENJI: S obzirom na to kolika je učestalost ispada predstavnika državnog vrha, mislite li da ova vlast uopšte ne razume posao i ulogu novinara, ili dobro razume ali je procenila da su potraga za istinom i kritika njeni najveći neprijatelji?

SEJDINOVIĆ: Većina iskreno ne razume, kao što ne razume ni šta je demokratija. Svetlosnim godinama su pojmovi na kojima počiva savremena civilizacija udaljeni od njih. U pitanju su umovi koji razmišljaju na nivou prostog seljaka, kojem su međe njegove njive – međe njegovog sveta. Sve iza plota je neprijateljsko, ukoliko se ne otme i ne učini svojim. Sada oni šire svoje međe i ni o čemu drugom ne razmišljaju.

BESERMENJI: “Danas” je nedavno imao interesantan zaključak napisavši da su otvorena pisma vlasnika “Pinka” Željka Mitrovića jedina prava medijska strategija u Srbiji. Jesu li?

SEJDINOVIĆ: Željko Mitrović je takođe politički maneken, karikaturalni eksponent određenih centara moći koji ovom zemljom vladaju jako dugo. Figurativno, on će završiti u insektarijumu kojim će nekada u budućnosti, ako bude sreće, profesori plašiti svoje učenike i studente.

BESERMENJI: Na tribini “Pravo javnosti da ućuti” rekli ste da građani ne pokazuju volju da finansiraju medije. Ako građani Srbije ne razumeju značaj slobodnih medija, šta preostaje medijskim radnicima da učine? Da li smo zaista već stigli do faze da je većina građana Srbije odlučila da trampi slobodu za malo privilegija koje će dobiti ako prihvate pravila igre ove vlasti?

SEJDINOVIĆ: To je ključno pitanje. Ovo društvo ne može da izrodi nove vrednosti, niti kvalitetne medije, niti kvalitetnu kulturu, ukoliko se ne obezbedi neki novac iz nekog fonda. Ne postoji niti medijsko tržište niti građani razumeju da kvalitetno informisanje, kao i kvalitetna kultura košta, da ne pada sa Marsa. Znate, da dnevne novine imaju velike tiraže, da su građani spremni da plaćaju onlajn medijske sadržaje, vlast bi pred sobom imala veoma težak posao. Ovako, sami mediji – naravno, to nije opravdanje – trče da pruže usluge režimu da bi opstali/zaradili. Da stvar bude gora, čak ni privatne firme ne žele da usmeravaju novac ka kritičnim medijima, jer žele da imaju dobre odnose sa vlastima. I tako imate zatvoren krug. Ne treba da čudi to što su mediji poslušni, kao i to što je elita rasturena, ponižena, što kleči pred vlastima u nadi da će joj ova udeliti kakav zalogaj sa stola. Treba jasno i glasno reći da je Srbija imala kvalitetne medije samo onda kada su oni finansirani iz zapadnih fondova.

BESERMENJI: Vaša poruka uplašenim građanima Srbije je…

SEJDINOVIĆ: Veliki i težak posao je pred njima ukoliko žele da žive u normalnoj državi. Ova septička jama se neće sama od sebe očistiti.

(www.besermenji.com , mart 2018.)

2018-03-01T20:08:26+00:0001.03.2018.|

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.