BOJAN PAJTIĆ: Bez neke više sile, Vučiću se smeši duga vladavina

Bojan Pajtić bio je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, Vlade AP Vojvodine, kao i predsednik Demokratske stranke. Danas, Pajtić je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i – odgovara na pitanje da li se i dalje bavi politikom.

Bojan Pajtić govori

Foto: Bojan Pajtić; Fejsbuk

IGOR BESERMENJI: Na početku, molim Vas da razjasnimo, jer bilo je onih koji su me pitali – da li je Bojan Pajtić i dalje političar i ako jeste, kako danas ostvaruje svoj politički angažman? Ako nije – da li će to ponovo biti?

BOJAN PAJTIĆ: Nisam političar. Profesionalno sam se potpuno posvetio univerzitetskoj karijeri. Profesor sam na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na kome sam izabran u zvanje asistenta još sredinom devedesetih godina. Trenutno sam na jednomesečnom boravku u Hajdelbergu, u svojstvu gostujućeg profesora. Međutim, kao intelektualac, ne mogu (i nemam prava) da ostanem nem na suspenziju političkog pluralizma, slobode, pravne države i elementarne pristojnosti u Srbiji. Zato često i oštro javno kritikujem srpski režim. Sredinom poslednje decenije dvadesetog veka sam se, vođen revoltom zbog pogubne politike tadašnje (i sadašnje) vlasti – politički angažovao. Ne mogu potpuno da isključim mogućnost da ću, opet, vođen unutrašnjim buntom, politički stati na crtu Vučićevoj vladavini.

IGOR BESERMENJI: Često objavljujete sadržaj na svojim kanalima na društvenim mrežama i uprkos tome što Vas već neko vreme nema u centru političkih dešavanja i dalje Vas prati veliki broj građana, što u eri društvenih mreža nikako nije nevažan podatak. Da li Vam se obraćaju, šta Vas najčešće pitaju?

BOJAN PAJTIĆ: Najčešće me pitaju koliko će u Srbiji trajati vladavina najgorih. Ne želim da širim pesimizam. Međutim, ako se uzme u obzir da 40% građana nema pristup internetu, pa se informišu samo preko režimskih medija (jer su drugi gotovo potpuno uništeni ili su se, oportunistički, priklonili “gazdi”), kada se baci pogled na potpuno dezintegrisanu opoziciju, ukoliko se izračuna koliko stotina hiljada birača glasa za ovu vlast zbog novca ili straha i ako se uzme u obzir da preko 60% ljudi u ovoj zemlji misli da je demokratija suvišna – Vučiću se smeši duga vladavina. Čak i kada ova vlast produkuje neki skandal zbog kojih u drugim zemljama izbijaju masovni protesti do smene vlasti (a skandala te veličine je u Srbiji u ovih šest godina bilo puno) – kontrola medija učini svoje i taj se skandal bukvalno gurne pod tepih. Dakle, sem ukoliko ne bude neke više sile – ovaj režim će još dugo maltretirati i pljačkati građane naše zemlje.

IGOR BESERMENJI: Kako komentarišete trenutnu opozicionu scenu u Srbiji i šta mislite o izboru Zorana Lutovca za predsednika Demokratske stranke?

BOJAN PAJTIĆ: Obećao sam javno da neću više upućivati javne apele svojim stranačkim kolegama. Moje prethodne apele koji su se odnosili na nužnost da se na izborima u Beogradu podrži najjači kandidat i da DS bude na jedinstvenoj listi sa ostatkom opozicije – niko nije poslušao. Stranka je zbog toga doživela fijasko istorijskih razmera i užasno mi je žao zbog toga. No, ne mislim da ima smisla obraćati se nekom ko ne želi da posluša vaš savet. Besmisleno je da trošim energiju u prazno.

IGOR BESERMENJI: Kakav je Vaš stav o povezivanju različitih političkih stranaka, pokreta i viđenijih aktivista u “Savez za Srbiju” koji je predložio Dragan Đilas?

BOJAN PAJTIĆ: Mislim da je to neophodna forma, u okviru koje svoje mesto mogu da nađu i oni uticajni pojedinci koji nisu “organizovani” u strankama, kao i organizacije koje i nemaju ambiciju da postanu stranke. Žao mi je što je, delovanjem, između ostalih i moje stranke, grubo prekinut kontinuitet bliske saradnje koju smo imali sa drugim opozicionim grupacijama nakon krađe na izborima 2016. godine. Da se nastavilo tamo gde se stalo, dileme nema da bi situacija u Srbiji ipak bila značajno drugačija.

IGOR BESERMENJI: Smatrate li da je za pobedu nad režimom Aleksandra Vučića zaista neophodna saradnja ‘građanske’ i ‘nacionalne’ Srbije, kako se to često navodi u domaćem dnevno-političkom diskursu?

BOJAN PAJTIĆ: Građanska Srbija, nažalost, nema potrebnu brojnost da ugrozi ovaj režim. To je realnost. Kao i pre 20 godina i danas je neophodna neka stabilna opoziciona organizacija desnog centra, da bi se realizovala kritična masa neophodna za promene. Narodna stranka Vuka Jeremića ide, čini mi se, tim putem i dobro je što je tako.

IGOR BESERMENJI: Kako komentarišete to što Srbija, iako na putu za društvo država kojim još uvek dominiraju liberalne i demokratske vrednosti, danas nema kakvu-takvu istinski liberalnu političku stranku sa relevantnijom podrškom među biračkim telom?

BOJAN PAJTIĆ: Snažne poltičke stranke liberalne orijentacije susrećemo u društvima u kojima su građani mnogo bogatiji i u proseku – veoma obrazovani. To su države sa dugom demokratskom i institucionalnom tradicijom. Srbija, sa druge strane, jeste pretpolitičko društvo siromašnih pojedinaca i deficita potrebe birača da aktivno učestvuju u procesima koji se tiču njihove budućnosti. Prosečnom srpskom biraču je, umesto odgovornog političara, potreban pater familias. U takvom ambijentu pojavljivanje jake liberalne stranke na političkom spektru zvuči kao teško ostvariva situacija, posebno s obzirom na to, da je ono malo građana koji se u političkom liberalizmu prepoznaju, duboko razočarano ljudima koji su godinama bili njihovi reprezenti.

IGOR BESERMENJI: Čime danas plaćamo sklonost tome da ostajemo kod kuće onda kada je potrebno suprotstaviti se populističkoj politici Srpske napredne stranke? Naravno, mislim pre svega na izbornu apstinenciju.

BOJAN PAJTIĆ: Izborna apstinencija je kumovala dolasku ovog režima na vlast. Ljudi sa ozbiljnijim životnim iskustvom će Vam reći da apstinencija nikada ništa dobro nije donela. 🙂

IGOR BESERMENJI: Na šta ste najviše ponosni u svojoj političkoj karijeri?

BOJAN PAJTIĆ: Neću govoriti o mnogobrojnim poduhvatima i institucijama koje smo, kao pokrajinska Vlada, podigli iz pepela, niti o stranim investitorima koje smo privukli u zemlju koja je, posle ratova i bombardovanja, imala katastrofalan rejting u međunarodnoj zajednici. Neću pisati ni o modelu suživota, zaštiti manjina i i ambijentu koje smo stvorili u jednom postratnom, mržnjom i ratom izjedenom društvu. Reći ću nešto intimno – u političkoj karijeri sam najponosniji na to što sam bio član Predsedništva stranke koju je vodio Zoran Đinđić.

(Igor Besermenji, jun 2018.)

2018-06-05T17:52:44+00:0005.06.2018.|

One Comment

  1. Слободан June 6, 2018 at 7:17 pm - Reply

    Обзиром да увек готово 3 милиона особа не гласа и да гласају само чланови владајуће партије или тих коалиција, тј. изведе се таман колико је потребно, а то је танка већина од неких 52-53 посто и пошто изведу “своје” онда и победе. Тако да ако се овако настави, професор је у праву, владаће до пензије.

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.