Dobro veče ljudi – sadržaj mog bloga pročitan je 40 hiljada puta, od čega preko 20 hiljada samo u poslednja dva meseca – mnogo, mnogo hvala na poverenju! S obzirom na to da ovo još uvek radim samo iz dobre volje, zato što smatram nekom vrstom svoje obaveze i u svoje slobodno vreme, stvarno sam zadovoljan kako se ovo odvija.

Igor Besermenji u Dunavskom parku, Novi Sad

Foto: Igor Besermenji

Zbog vidno pojačanog prisustva simpatizera vladajućeg režima na Fejsbuk stranici Igor Besermenji, a verovatno zbog poslednja dva teksta iz kojih se vidi šta mislim o radu premijerke Brnabić i predsednika Vučića, voleo bih zbog novih ljudi ovde samo da pojasnim zbog čega sam odlučio da neke od komentara brišem.

Iako sam mislio da nikada neću filtrirati komentare na stranici (osim kada se radi o vređanju i psovkama), prinuđen sam da brišem one u kojima se, naprosto, jako laže, a što može neke ljude koji me ne poznaju da navede na pogrešne pretpostavke.

Ne smetaju mi i ne brišem komentare u kojima se navode epiteti “žuti”, “đilasovci”, “izadjnik”, “lopov” i slično, jer se tome samo smejem.

Međutim, brišem one komentare u kojima se insinuira da me neko za sajt plaća, da ja od ovoga zarađujem, ili da ovo radim za tuđ interes. Takođe, obrisao sam komentare u kojima su se pisale gluposti o stipendiji koju sam dobio za studije u Velikoj Britaniji.

Dakle, blog pišem i vodim potpuno sam – blog se zato i zove Besermenji Igor – svi tekstovi koje objavim odražavaju samo moje lične stavove. Iza njih stojim imenom i prezimenom, svojim likom i valjda je tako najpoštenije – ne predstavljam se kao fikus, roda, mačka, pas i ne pišem pod pseudonimom ili nekim lažnim imenom. I nemam čega da se plašim. I nemam čega da se stidim. Shvatam da je ljudima koji zarađuju od botovanja za vladajuće stranke neshvatljivo da neko može da provodi sate na nekom sajtu pišući svoje impresije o stanju u društvu, a da to radi potpuno sam i potpuno nezavisno i da mu to nije posao, ali stvari kod mene stoje baš tako.

Sledeće – laž je da ja zarađujem od klikova na ovom blogu. Iako bih ja voleo da saobraćaj na blogu bude toliki da ima potencijal da bude i profitabilan, svestan sam da to sada još uvek nije realno (što ne znači da se u budućnosti to neće promeniti, a ako se i promeni, ne razumem zašto bi to bio problem?)

Dalje, ne razumem zašto bi bio problem što sam dobio Chevening stipendiju britanske vlade i zbog čega bi to umanjivalo vrednost onoga što napišem – i pre, a i posle stipendije, živim sasvim normalan život, verovatno poput većine vas. Jedino što se promenilo od mog završetka master studija u Birmingemu je to što sam pokrenuo blog, po svojoj volji i o svom trošku (na početku, tako što sam pozajmio novac od prijateljice). I, promenilo se to da se više ne bavim naukom, a to sam radio do 2016., pre odlaska u Englesku. Dakle, brisao sam sve komentare o teorijama zavere. Završio sam master studije javne uprave i od tada zarađivao pišući o lajfstajlu i fitnesu na engleskom jeziku za australijsko tržište, kao i perući tanjire, tiganje i lonce, jer sam dobio te prilike i zato što se pokazalo da ću tako zaraditi najviše novca u ovom trenutku, a meni je to sada prioritet. I to je to. Dakle, nema ništa od poklonjenih evra i dolara dok se ne zasuču rukavi, ni od finansijera i kojekakvih sponzora i neke zakulisne podrške o kojima su neki ovde lupetali – barem ih nema u mom slučaju.

Eto, to sam hteo da napišem zbog novih ljudi na blogu – hvala i čitamo se i dalje!
Igor