I.B.: Pavle, poslednji intervju uradili smo pre gotovo dve godine pod naslovom „Novo lice politike – Pavle Grbović“. U međuvremenu, promenilo se mnogo toga u Tvom profesionalnom životu i javnost te danas percipira možda i kao najprepoznatljivijeg političara mlađe generacije. Kakva je ta promena bila za tebe lično i koliko ti se život promenio u poslednje dve godine?

Pavle Grbović

Pavle Grbović: Kad se gleda sa strane promena je bila ogromna, ali za mene gotovo neprimetna. Ja sam samo radio ono u šta verujem i vremenom preuzimao sve veći deo odgovornosti. Bio je to veoma turbulentan period, ali mi izgleda da je na kraju sve ispalo baš onako kako treba da bude. Imao sam i uspone i padove, i dobre poteze i greške. Ne bi valjalo ni da je sve bilo dobro, verovatno nikada ne bih stekao preko potrebno isksutvo. Takođe želim da naglasim da ne smatram sebe predstavnikom neke generacije, niti verujem u to da postoje „teme koje muče mlade“. Svi problemi koji muče naše društvo su i naši lični problemi, samo je pitanje trenutka kada ćemo sa njima i lično suočiti. Još manje verujem u podvalu da su mladi budućnost. Ne, mladi ljudi su sadašnjost. Decenijama se izrabljuje floskula da neko pravi državu u kojoj će mladi moći lepo da žive. Zar nije normalno da mi kažemo i učestvujemo u pravljenju te države, a ne da nam neko sutra servira i kaže to smo ostavili za vas.

I.B.: Tvojoj prepoznatljivosti kod građana doprineli su brojni nastupi u medijima, programima političke sadržine, ali i to što si vrlo brzo, uz Sergeja, bio najčešće viđen kao predstavnik Pokreta slobodnih građana. Pre dve godine razmenili smo mišljenja baš o tome koliko se mladim ljudima daju šanse da imaju značajnije uloge u političkim organizacijama – da li danas, posle iskustva koje si prošao u kampanji sa PSG, smatraš da su ti ukazane prave prilike, u pravo vreme?

Pavle Grbović: Moja pozicija u PSG-u kao i na političkoj sceni nije baš uobičajena, ali je dokaz da neko ko je mlad može da dobije šansu ukoliko tu šansu traži i ukoliko radi sa ljudima koji njegovu mladost ne potcenjuju, niti na nju gledaju kao na nepoželjnu konkurenciju. Važno je da mladi ljudi shvate da im niko neće pokloniti šansu, moraće sami da je traže. Isto kao što je važno da dobro slušaju sve oko sebe, upijaju znanje, informacije, iskustvo, da uče na tuđim greškama, ali i da ne respektuju previše svoje starije kolege. Važno je i da ne očekuju lovorike onda kada istupe na političku scenu, jer politička atmosfera je takva da čim izneseš politički stav automatski si barem 50% javnog mnjenja okrenuo protiv sebe, suočavaćeš se sa pitanjima ko si ti, šta si uradio u životu, sa ocenama da si zelen, balav, nedorastao… Ali ne govorim to da bih bilo koga demotivisao, već da bi ljudi znali šta ih čeka. I da budem iskren, donekle i mogu da razumem ljude koji tako reaguju, iako se na mene nekad presipa njihov gnev, jer zaista su do sada najčešće imali posla sa ambicioznim i beskrupuloznim amaterima, bahatim neznalicama, nedoraslim vladarima i oni su izgubili nadu da može da se pojavi neko ko nije takav. I taj stereotip se ne razbija tako što počnete da cmizdrite i vičete „ ja nisam takav“, već tako što istrpite napade i vremenom svojim delima pokažete da ste drugačiji.

I.B.: Kakav odnos imaš sa liderom pokreta Sergejom Trifunovićem i kolika je njegova lična inicijativa, volja, da se kroz PSG afirmišu, konačno, i ta dugo očekivana nova lica na političkoj sceni?

Pavle Grbović: Sergej i ja se veoma razlikujemo, ali nikada nismo imali suštinskih problema u saradnji. Odgovorno tvrdim da je Sergej Trifunović najdemokratskiji predsednik jedne organizacije na političkoj sceni i da nijednog trenutka nije na bilo koji način sputavao moj politički razvoj, čak ni kada sam javno kritikovao njegove istupe. Uz sve mane koje mu javnost pripisuje, opravdano i neopravdano, činjenica je da je on svojom prepoznatljivošću i prodornošću otvorio prostor za PSG i neke nove ljude. Koliko je i na koji način taj prostor iskorišćen, to je druga tema.

I.B.: Tvoj najveći izazov u kampanji za izbore 21. juna?

Pavle Grbović: Kao neko ko je najčešće nastupao u javnosti izazovi su bili ogromni. Nije najveći problem nedostatak izbornih uslova, već nedovoljni uslovi za političko delovanje uopšte. Politički život se odvija u takvim uslovima da ukoliko kažeš nešto protiv vlasti ti postaješ izdajnik države i naroda, ako nisi na liniji dominantnog opozicionog narativa, rizikuješ da u nečijim očima postaneš izdajnik opozicije. I svaka reč se dočekuje na nož… Takvo afektivno shvatanje i vođenje politike dovodi do sužavanja prostora za politički rad, za stvaranje novih ideja, promociju novih ljudi… Naše opoziciono trvenje tera ljude od politike, previše kvalitetnih ljudi je napustilo politiku u poslednjih nekoliko godina. To je veliki problem koji, nažalost, mnogi ne žele da vide. Trudiću se da u takvim raspravama ubuduće ne učestvujem jer od toga korist ima samo režim.

I.B.: PSG se suočio sa brojnim mišljenjima, od kojih su neka bila vrlo oštra i osuđujuća, zbog odluke da učestvuje na nedavno okončanim izborima. Imajući u vidu da je za tebe i tvoje mlađe kolege iz PSG politička kampanja još uvek nov i nedovoljno poznat teren, na koji način ste birali da reagujete na ta mišljenja, a da ne upadnete u zamku zbog koje bi vam neki rekli – eto, i oni su isti kao i ostali…

Pavle Grbović: Trudili smo se da ne ulazimo u takve rasprave, ne uvek uspešno. Sigurno smo u nekim trenucima platili cenu svog neiskustva, ali na sve to treba gledati kao na ulaganje u budućnost. Sigurno je da smo bili suočeni sa veoma neprijatnim i nepravednim napadima, kao što je verovatno da ni mi nismo baš uvek bili u pravu. Sada nam ostaje da bez emocija i predrasuda pogledamo unazad, jedni druge i oči, priznamo svoje greške, pohvalimo ono što je bilo dobro i sa jednim novim i velikim iskustvom nastavimo dalje. 

I.B.: Budući da si bio aktivan učesnik, premda prilično kratke, izborne kampanje, koliko si tokom tog perioda video mlađih ljudi i iz drugih stranaka koji su zaista imali upečatljivu, prepoznatljivu ulogu tokom celog procesa priprema za izbore?

Pavle Grbović: Osim Aleksandra Šešelja i donekle Hane Adrović, nisam primetio uopšte. Očigledno je da su se ostali opredelili za “proverena rešenja” i da nisu želeli da rizikuju. Takav pristup možda daje trenutni rezultat, ali je dugoročno neodrživ jer to što isti ljudi 20-30 godina kreiraju politički život Srbije, ne znači da će to moći da rade i narednih 20-30 godina. Jednostavno, biologija im to ne dozvoljava, a da bi neko bio sposoban da ih nasledi, prethodno mora da dobije šansu.

I.B.: Da li si imao vremena da pogledaš neke od svojih televizijskih nastupa i kakva su mišljenja tvoje porodice, prijatelja, kolega…?

Pavle Grbović: Najpre za mišljenje pitam one koji su najtvrđi u pohvalama kako bih video na čemu treba da radim. Ne volim da gledam svoje nastupe i uglavnom ih ne gledam u potpunosti, već samo određene delove. Porodica i prijatelji su mi zaista velika podrška i nekako mi se čini da teže podnose sve pritiske nego ja sam. Za njih nisam siguran da ne primaju k srcu komentare i psovke kojima je izložen svako ko je iole zastupljen u javnosti, za razliku od mene.

I.B.: Posle svega što ti se desilo u političkoj karijeri u prethodne dve godine, kako bi danas definisao svoju ideološku poziciju u politici?

Pavle Grbović: Moja ideološka pozicija se nije promenila. Ne volim ideološki ostrašćene ljude koji nemaju sluha za druge i koji se slepo pridržavaju načela omiljene ideologije, iako su ona u stvarnosti nesprovodiva ili dovode do katastrofalnih rezultata. Kako na početku političkog rada, tako i sada, osnovni motiv mog bavljenja politikom je sloboda. Sloboda pojedinca da misli i govori ono u šta veruje, pa makar se i 99% drugih sa tim ne slagalo. Zaista verujem da svačija sloboda treba da bude ograničena samo slobodom drugog čoveka. Verujem da postoji ogroman potencijal u Srbiji – u ljudima, u njihovoj kreativnosti, u zemlji, u resursima. Kao da decenijama živimo pod kočnicama. Verujem da će pametni, obrazovani i kreativni ljudi promeniti sliku Srbije, samo je potrebno dati im prostor i slobodu. Uloga politike i države, po mom mišljenju, jeste da kreira uslove da ljudi iskoriste svoje potencijale, da izgradi institucije koji će uspostaviti fer pravila igre i obezbediti njihovo poštovanje, a ne da ona bude činilac koji određuje ljudima sudbinu, koji kažnjava i nagrađuje.

I.B.: Šta kolege, građani, javnost mogu da očekuju od tvog političkog rada u budućnosti? Za početak, da li ostaješ deo Pokreta slobodnih građana?

Pavle Grbović: Ostajem, dokle god to bude imalo smisla. Građani od mene mogu da očekuju doslednost idejama za koje se zalažem, a to su demokratska, građanska, slobodna, evropska Srbija u kojoj svako ima pravo da samostalno odlučuje o svom životu. Uvek ću raditi na okupljanju onih koji dele takvu viziju Srbije, podržaću ljude koji te ideje dostojno mogu da nose i trudiću se da ih na bilo koji način ne kompromitujem. Da li ću u tome uspeti, ne znam, ali znam da neću odustati.

I.B.: Ako pretpostavimo da ćemo i sledeći intervju uraditi za, na primer, dve godine, šta bi iz ove pozicije poručio samom sebi, ali još dve godine iskusnijem u realnosti koja ide s obitavanjem i radom u političkoj svakodnevici?

Pavle Grbović: Ako te 2022. ne pomisliš “kako sam bio glup pre dve godine”, onda si to vreme uludo bacio.

(Intervju uradio Igor Besermenji)