Srbija već dugo čeka nove ljude na političkoj sceni kojima bi mogla da veruje i koje bi želela da podrži i, mada se zbog aktuelnih tema i njihovih aktera, koji se u mejnstrim medijima već više decenija potenciraju kao neizostavni, može učiniti kako novih ljudi u politici nema, to, ipak, nije tačno.

Nažalost, čini se da, pored poznatih figura domaće politike, čiji se interes u tome da se novi ljudi ne pojave pred građanima može nazreti, a donekle i razumeti s aspekta borbe za političku moć, koja je svakako neizostavni element u radu svake političke stranke i pojedinca koji je predstavlja, ni domaći mediji za sada ne pokazuju nikakav, ili vrlo zanemarljiv, interes za potragom za novim licima političke scene u Srbiji.

Zbog čega je tako možemo samo da nagađamo, ali svakako treba biti iskren i priznati da su se i građani i mediji, ne tako davno, “opekli” zbog očekivanja od nekih ljudi čija se imena ranije nisu vezivala za dnevnu politiku. Koliko su ta očekivanja bila preuranjena i možda nerealna, sada je manje važno. Takođe, kod dobrog dela javnosti javila se i poražavajuća ideja o tome da bi neko, javnosti nepoznat, ko ismeva politički sistem i njegove aktere (i ništa više od toga), u vidu čoveka koji se javnosti predstavio kao Beli Preletačević na belom konju, mogao biti dobar kandidat za preko potrebnu novu energiju na političkoj sceni. Naravno, sve to u dobroj meri ukazuje kako na umor samih građana (koji je posledica višestrukih razočarenja), tako i na nedostatak političke zrelosti od koje pati društvo u celini.

Međutim, ništa od prethodno navedenog ne znači da bi trebalo odustati od potrage za novim ljudima, čistih biografija i neopterećenih političkom prošlošću, koja u ovakvoj zemlji i ovakvom vremenu svakako nikome nije ni mogla biti naročito sjajna.

Krajem prethodne godine sam, u želji da pronađem neke od potencijalnih budućih lidera i liderki Srbije, uradio nekoliko intervjua sa mladim ljudima koje sam zapazio pretražujući političke aktivnosti postojećih stranaka i pokreta u Srbiji. I, mada svakako ima još ljudi s kojima bih želeo da se upoznate, a verujem da će i za to biti prilike, odabrao sam za početak njih petoro koji su se na različite načine istakli kroz svoj dosadašnji politički angažman, ali čiji rad nije u potrebnoj meri prezentovan u medijima, pa samim tim nije ni dovoljno poznat široj javnosti.

Pavle Grbović iz “Pokreta slobodnih građana” od prošle godine ima odbornički mandat u Skupštini Beograda. Grbović je jedan od najmlađih političara u Srbiji i kaže da ga je za angažman u politici opredelilo osnivanje Pokreta slobodnih građana.

Pavle Grbović, odbornik Pokreta slobodnih građana

Pavle Grbović

“Bavljenje politikom mi je donelo iskustvo koje ni u jednom drugom poslu ne bih mogao da steknem. Odluku da se angažujem sam doneo nakon predsedničkih izbora i osnivanja Pokreta slobodnih građana, kada su  se konačno stekli uslovi da svoj politički potencijal ugradim u nešto u šta zaista verujem. Znao sam da je pred nama dug i  težak put i da početna euforija neće dugo trajati, tako da nisam dopustio sebi luksuz razočaranja. Smatram da izgradnja nove političke organizacije i jasno definisanje politike imaju svoju dinamiku i da bi ljudi voleli da to sve ide brže i efikasnije, ali nijedan posao se ne završava preko noći, naročito ukoliko se kvalitetno radi”, rekao mi je Grbović koji se, nesumnjivo, vrlo mlad našao pred nimalo lakim izazovom u organizaciji koja je prošla najpre kroz brutalan linč režimskih medija, a potom ostala bez svog prvog predsednika i zaštitnog lica – Saše Jankovića, koji je, na veliko iznenađenje javnosti, krajem prošle godine doneo odluku da se povuče iz politike.

Ipak, Grbović se ne povlači i spreman je na saradnju sa svojim mladim kolegama:

“Svakako da sam u kontaktu sa kolegama, mislim da je to prirodna stvar. Saglasni smo u pogledu potrebe da nova lica dobiju veću šansu i podršku u opozicionom delu političke scene, ali  lično kao veći problem vidim nespremnost mladih ljudi da se posvete političkom radu, pogotovo kad on ne donosi opipljive beneficije a rezultat je ,takođe, veoma neizvestan, što je veoma karakteristično za opoziciono delovanje. Čini mi se da prerano postaju “realisti” i oportunisti, čime unapred sebi ucrtavaju ograničenja. Srećom, uvek ima i pozitivnih primera i mislim da na njima treba insistirati i veću pažnju posvetiti onima koji su izašli iz svoje zone komfora i pokazali smelost da preuzmu odgovornost u izuzetno teškim vremenima.”

Njegov kolega, takođe odbornik u Skupštini Beograda, Peđa Mitrović iz Saveza za Srbiju, smatra da je u Srbiji već stasala nova generacija mladih ljudi, sposobnih da doprinesu promenama u zemlji:

Peđa Mitrović iz Saveza za Srbiju

Peđa Mitrović

“Imamo jednu neverovatnu generaciju mladih ljudi koja idejama i vrednostima ne samo da pripada razvijenom svetu, nego je, po mom mišljenju, daleko ispred tog razvijenog sveta na koji smo se uvek ugledali i kom smo uvek želeli da pripadamo. Generaciju mladih ljudi koja suštinski razume današnju Srbiju i probleme svakodnevnog života u njoj. Ta generacija mladih ljudi zna šta su rešenja za naše probleme i ona može da otisne Srbiju daleko ispred ove današnje Srbije u kojoj živimo. Ali ta generacija je nepoverljiva i razočarana u politiku i ne želi da se angažuje. I mislim da je to najveća zamka u koju smo upali – da nam najpametniji i najsposobniji ljudi sede van politike. U tome sam video svoju ulogu, da ličnim primerom pozovem te ljude da uđu i bore se za svoje ideje, jer niko drugi to za njih neće uraditi i ne treba da imaju ta očekivanja, moraju sami. To je možda neskromno i preambiciozno sa moje strane. Ali meni je ogromna želja da Srbija ide napred, mnogo dalje od ove prosečnosti u koju su nas smestili i spreman sam da mnogo toga uradim za taj cilj”, rekao mi je 30-godišnji Mitrović, koji je 2017. godine kao dobitnik Chevening stipendije britanske vlade završio master studije u Londonu.

“Chevening stipendija za studiranje u Londonu mi je pomogla da kroz boravak, učenje i rad tamo naučim šta znači živeti u uređenom sistemu — kod kuće, u školi i na poslu. Da naučim šta uređen sistem znači za svakodnevni život u najobičnijm svakodnevnim situacijama – u javnom prevozu, zdravstvu ili kada hoćete da promenite adresu boravka. I da shvatim koliko smo mi od tog uređenog sistema daleko”, kaže Mitrović.

Ni vojvođanska politička scena nije u deficitu sa perspektivnim mladim političkim liderima i liderkama. Bojana Begović iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ističe da politički angažman ima zanačajnu ulogu u njenom životu, ali i da želi da stvori karijeru izvan politike, kako bi sve što zastupa u političkoj areni imalo veći značaj:

Bojana Begović iz LSV

Bojana Begović

“Moj angažman na polju politike je prvenstveno određen izborom fakulteta. Budući da sam završila Fakultet političkih nauka, gde sam danas na doktorskim studijama, razumljiv izbor je bio politički angažman. Moram da priznam da sam se prvo bavila aktivizmom u civilnom sektoru misleći da neću ulaziti u političke vode. Ipak, pokazalo se da je za mene politika najdirektniji i najkonkretniji način da utičem na promene u okruženju. Iako to sa sobom nosi izvesnu prokazanost koju mi je u početku bilo dosta teško da nosim, vremenom se potvrdila ispravnost odluke. Mislim da je posebno važno u današnje vreme biti društveno angažovan, međutim trudim se da izbalansiram vrste angažmana, ne želim da se vezujem samo za politiku, nego gradim karijeru da bih imala kredibilitet i da bi ono što zastupam imalo težinu. Smatram da je važno da u politici budu ljudi sa integritetom, izgrađenom karijerom i pravim vrednostima, jer su to ljudi koji donose odluke u ime ostalih.”

Njena koleginica iz Vojvođanske partije, Dragana Santrač, velikim problemom smatra indiferentnost, ali je to ipak nije zaustavilo da posvećeno nastavi da radi na poboljšanju prilika u Vojvodini:

Dragana Santrač iz Vojvođanske partije

Dragana Santrač

“Moje iskustvo za sve ove godine kontakata s ljudima mi govori da su najveći problemi nerazumevanje i predrasude. Nisam imala nekih situacija u kojima bih mogla da kažem da sam se osećala nebezbedno ili da sam strepila za svoj život. Kod nas je najveći problem politička nepismenost i indiferentnost. Nikad nisam osećala strah zato što se izjašnjavam kao Vojvodjanka i zato što se borim za to da se Vojvodini vrate prava koja joj pripadaju i koja je nekad imala. Ali, kod drugih ljudi primećujem taj strah u očima čim spomenem Vojvodinu. Ljudi se generalno boje svega nepoznatog“.

A, kada već govorimo o strahu i strepnjama, bilo mi je sasvim logično da Filipa Martina, mladu nadu Levice Srbije iz Novog Sada, pitam da li oseća strah nakon što je lider političke stranke čiji je član, Borko Stefanović, u mraku, brutalno prebijen od stranke maskiranih napadača:

Filip Martin je član Izvršnog odbora Levice Srbije Novi Sad

Filip Martin

“Kod mene nema straha, kao ni kod mojih saboraca, drugarica i drugova. Svi delimo mišljenje da moramo da stanemo na put prebijanju neistomišljenika. To je posao i zadatak koji čeka i nas kada dođemo na vlast. Moramo zaštiti sve građane i građanke koji u Srbiji žive, bilo da oni pripadaju poziciji ili opozicji. Po tome se razlikujemo od onih koji manipulacijama i zastrašivanjem pokušavaju da ućutkaju sve one koji hoće da kažu istinu. Okolnosti za bavljenje politikom objektivno jesu loše i teške. Baš zbog toga pobeda će biti slatka. To nam i daje snagu da guramo napred, borimo se, pružamo otpor”, rekao mi je Filip Martin.

Sve intervjue možete pročitati na mom blogu www.besermenji.com ili klikom na ime sagovornika (u tekstu označeno plavom bojom).

 

 

 

(Igor Besermenji, februar 2019.)