Svi ćemo se složiti da je zabrana govora glumice Mirjane Karanović na protestu “Stop krvavim košuljama” sramna i nedopustiva, ali zašto niko ne govori o nečemu mnogo važnijem i sa mnogo snažnijom porukom – Mirjana Karanović se i pored toga pojavila u protestnoj koloni! Očekivano, njeno najavljeno učešće uzburkalo je strasti u medijima, ali i među građanima. Ovo „očekivano“ je nešto što se, nažalost, mora konstatovati, a ne nešto što je normalno reći pa je, eto tako, stavljeno na početak rečenice. Međutim, Srbija je daleko od demokratske države, pa bi bilo neodgovorno izostavljati činjenice iz analize naše svakodnevice.

Igor Besermenji u Novom Sadu

Foto: Igor Besermenji

Dakle, očekivano, glumica Mirjana Karanović, sa svojim snažnim karakterom žene čija priroda naprosto nikada nije imala stvarnu šansu da bude prihvatljiva većini u  današnjoj Srbiji, bila je „too much“ za deo udružene opozicije u nastajanju – pokazalo se i kamen spoticanja u organizaciji protesta . Nažalost, to nije bilo nikakvo iznenađenje. Već sama reč udružena opozicija (Savez), ukazuje na to da se radi o ideji koja za cilj ima (i) masovnost, a to znači da morate imati u vidu ideološke i idejne raznolikosti društva koje želite da pokrenete na masovnu akciju. Ali, ono što me jeste jako obradovalo, ali i iznenadilo bila je sama vest o tome da će Mirjana Karanović biti jedan od glavnih govornika i jedina žena – govornica na protestu. Informacija me je iznenadila iz dva razloga – prvo, zbog toga što su organizatori protesta bili spremni da rizikuju sa Mirjanom Karanović kao liderkom protesta i drugo, zato što je proslavljena glumica pre nekoliko meseci u jednom intervjuu rekla kako je društveni aktivizam u ovakvoj zemlji više ne zanima. Ona je u februaru 2018. za Blic rekla:

„Ne zanima me da budem društveno angažovana u ovakvom društvu. Ko ima snage i optimizma neka se angažuje. I nije reč o hrabrosti, ja više nemam optimizma za tako nešto. To više nije moj prostor.”

I, sada, za mene nikako nije glavni utisak to što Karanović na kraju ipak nije govorila na jednom protestu čija ideja jeste da objedini što više ljudi iz Beograda i Srbije u zajedničku borbu protiv autokratskog režima, kao ni to što Srbija još uvek nema stvaran demokratski potencijal, jer sve to smo znali i pre protesta kao i što znamo da će to biti realnost u Srbiji još jedan, pa, dug period vremena – i bolje je po sve nas da to na vreme razumemo. Za mene je glavni utisak to što se Mirjana Karanović, i pored kampanje koja je vođena protiv nje (i od strane režimskih medija, a očigledno i “iznutra” kada je o protestu reč), ipak pojavila u protestnoj koloni!

Smatram da njeno pojavljivanje na protestu “Stop krvavim košuljama” šalje jaču poruku od svega što bih ja ili bilo ko drugi mogao da napiše o ovom slučaju. Ostaje, rekao bih, samo da joj se aplaudira i – mnogo važnije od aplauza – da se sedne i dobro razmisli o tome zbog čega je mnogima zabrana govora Mirjane Karanović teže pala nego samoj Mirjani Karanović?!

Dakle, i Mirjani Karanović bilo je dosta svega, bila je umorna i pesimistična i nije videla svrhu društvenog angažmana u Srbiji u ovakvim okolnostima. Onda je promenila mišljenje. Pristala je da bude jedna od predvodnica masovnog antirežimskog protesta protiv nasilja. A, onda – opet šamar. Onda su joj to uskratili jer nije po volji nekima koji bi isto da dođu. A, onda je ona ipak došla, lišena sujete i prava na još jedno razočarenje.

Ako mene pitate – velika lekcija za građansku Srbiju, koliko god da je i još jedna gorka pilula za progutati, a sigurno da ni Mirjani danas nije lako. Da li je skidanje Mirjane Karanović sa liste govornika na protestu dobra poruka i dobar signal za građansku Srbiju? Sigurno da ne. Naprotiv, iz ove greške svi moraju nešto da nauče.  Ali, da li je njeno pojavljivanje na istom tom protestu dobra poruka? Da, jeste, odlična je poruka i veliko ohrabrenje, ali i reality check za ono što je preostalo od građanske Srbije u Srbiji.

Ovo je naša realnost. I ovaj protest i njegov sadržaj i oni koji su nadglasali Mirjanu i to što je ona, ipak, došla i šetala u masi u kojoj su bili i oni kojima je smetala (i kojima će uvek smetati). Ali, zašto se uporno zaboravlja da su tamo bili i mnogi koji će uvek podržati govor Mirjane Karanović i koji su, takođe, došli na protest? Mislim da će svi koji nalaze da će se politički i društveno aktivirati u postojećem vremenu, pre ili kasnije proći istim putem kojim je u subotu prošla Mirjana Karanović.

Da građanska, levičarska, socijaldemokratska i liberalna Srbija samostalno može da okupi ovoliki broj ljudi na jednom mestu i učini da autoritarnom režimu zatitraju živci, ona bi to već do sada učinila. Ali, to jednostavno nije realno, barem ne sada i ne u rešavanju problema “Vučić i SNS”, a svako će se složiti da bez rešavanja tog problema neće biti moguće rešiti niti jedan drugi oko kojeg bi se raznoliki učesnici protesta “Stop krvavim košuljama”, sigurno sporili. Dakle, tamo su u subotu bili budući partneri građanske Srbije, bez kojih će ona i u budućnosti još neko vreme sigurno biti na marginama političkog odlučivanja. To se mora shvatiti kako bi se pametno i na vreme zauzela pozicija s koje bi mogao da se ostvari kakav-takav uticaj na buduća društveno-politička zbivanja u zemlji.

(Igor Besermenji, autorski tekst objavljen za portal Autonomija, decembar 2018.)