IGOR BESERMENJI: Radikalštinom okovana Srbija

Sećam se nekih davnih televizijskih razgovora iz vremena prvih dana u životu Srpske napredne stranke koji su nagoveštavali da bismo mogli ponovo da večeramo radikalsku musaku u bližoj budućnosti.

I bi tako. Tada rekoh jednom kolegi kako – mada je tadašnje odricanje dela radikala od svojih regresivnih i destruktivnih ideja o politici i životu izgledalo kao je korak napred za nacionalizmom zatrovanu Srbiju – taj “preokret” ne izgleda tako ubedljivo. Ne bih da napišem „I called it“, jer sasvim sigurno nisam jedini kojem se činilo da su velike šanse da ipak uskoro svedočimo velikom nacionalističkom okupljanju u ime starih i dobrih vremena. Nagoveštaj da bi zajednička slika na sledećoj godišnjici mature mogla biti potpuna, predstavljaju nedavne entuzijastične poruke radikalsko-nacionalističkih vedeta srpske politike, Šešelja, Dačića i Palme, o mogućnosti velikog okupkljanja ne-izdajnika i ponositih sledbenika što blaženopočivših što živih haških mušica sa pasošima radikalštinom nam okovane države Srbije.

Marković, Dačić i Šešelj su na predizbornom skupu povodom lokalnih izbora u Mionici poručili javnosti da su oni prirodna koalicija ne-izdajnika Srbije, večno povezanih po zadatku i međusobnim čuvanjem leđa po onoj narodnoj koja kaže da vrana vrani oči ne vadi. I da uprostimo stvar s njima, a glede političkih šansi za preživljavanje demokratske i građanske Srbije, najveći i najgori problem je to što će nacionalisti, crveno-crni i celokupna radikalština Srbije neupitno uvek dovući svoja dupeta za sto i razgovarati kada je to u interesu njih i njihovih birača, dok će s druge strane, demokratska opozicija biti upletena u rasprave na nivou ko je pre sedam godina koga izbacio iz stranke, ko je ideološki lutao, ko je politički čistiji, a ko je prošlog maja zaboravio da tetki odnese lek. Nesumnjivo, i ko je više razočarao onda kada je trebalo da se pokaže. Dakle, ništa što je u interesu njih i njihovih birača.

I baš na ovom mestu, mnogi politički i ideološki čistunci bi mahali znakom STOP kako bi postavili pitanje – a ko smo to mi i koji je naš zajednički interes, a moj odgovor bi bio da je i više nego očigledno da imamo zajedničkog imenitelja koji predstavlja imperativ za to da se dupeta svih dovuku za sto i stvari se ozbiljno rasprave, inače neće biti više nikoga od nas. Ne u Srbiji. U ovoj konkretnoj situaciji, ne može biti razumevanja ni za koga ko na beogradske izbore izlazi a da nema jasno i istraživanjima potkrepljene dokaze o tome da je izvesno da će se njegova lista naći iznad izbornog cenzusa. Zovite to potrebom za dokazivanjem političkog, moralnog kredibiliteta, potrebom da se predstave svoje ideje bez obzira na okolnosti, ili politički život Srbije zauvek promeni odricanjem od prakse zloglasnog glasanja „za manje zlo“ – nije važno kojim od ovih principa se vodite, sigurno je da ste izabrali pogrešno vreme da budete iznad onoga što je politička realnost Srbije u ovom trenutku. Kako se setiste da budete baš svi do jednog tako principijelni i važni u svojoj misiji da od Srbije napravite bolje mesto za život, da više ne glasate za manje zlo, baš sada kada se najveće, najspretnije, najpripremljenije i najistreniranije zlo nad Srbijom nadvilo?

Izbori u Beogradu su sve bliži i sve je izvesnije da će glavni grad Srbije biti to mesto koje naprednjaci, socijalisti, radikali i ostala radikalština Srbije vrebaju za svoje maturantsko okupljanje. Jedno ne treba nikada izgubiti iz vida, a to je da celokupna radikalština Srbije nikada i nije bila zavađena i da su dobro znali najveću manu svojih protivnika – građanska i demokratska Srbija nije jedinstvena, radikalština Srbije je to uvek bila, a politika se, kao i većina stvari u životu, na kraju dana ipak svede na brutalno iskrene brojke, koje u slučaju politike pokazuju koliko vas ima, jer bez ljudi nema ni politike, ni ideje, ni šanse da se principi koje branite jednog dana sprovedu u delo. Istraživanja koja su bila dostupna javnosti pokazuju da opozicija ima najveću šansu od 2012. godine da na jednim izborima potencijalno doskoči mašineriji izbornih pobeda zasnovanih na stranačkom zapošljavanju, ucenama, potplaćivanju glasača, paketima čipsa, flipsa, zejtina i brašna. A, ko je opozicija? Ako vam i dalje to nije jasno, ili vam je 1,3 ili 2,9 ili 3,4% sasvim neupitnih i principijelnih glasova za vašu listu i ideju važnije, sigurno je da vi to na ovim izborima nećete biti, s namerom ili bez nje. Borba protiv radikalštine Srbije je večna. Svako gubljenje iz vida da je i ta umarajuća borba jedna od onih koje je potrebno konstantno voditi i da zahteva posebnu dovitljivost i taktičnost, što zbog večno izražene podeljenosti ovog društva, što zbog sposobnosti radikalštine da se uvek pokupi, zalepi i preživi na mržnji koju je devedesetih posejala, pogubno je na prvom mestu za građane, za državu Srbiju, a onda i za opstanak svih ostalih političkih činilaca.

(Autorski tekst objavljen na portalu Autonomija, januar 2018.)

2018-05-27T16:22:38+00:0001.01.2018.|

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.