IGOR BESERMENJI: Pink predsednik i igrači s klupe

„Srbija će pobediti!“ – slavodobitno je pred novinarima Pinka uskliknuo pink predsednik Aleksandar Vučić nakon što je nabrojao sve najnovije poraze srpske spoljne politike, a pre nego što će mu na Pink televiziji, samo nekoliko sekundi kasnije, kadar preoteti nekoliko lepuškastih, ali na svađu naoštrenih i za skandale spremnih, rijaliti učesnica.

Igor Besermenji u Novom Sadu

Igor Besermenji

Dešava se nekakav sastanak iza 14h, na kom svi izgledaju kao da su tek ustali iz kreveta – što je verovatno i tačno. Međutim, to ih ne sprečava da se već svađaju, viču i psuju jedni druge. Show must go on.

Tako i Aleksandrov šou ima naizgled beskonačan niz nastavaka koji gotovo uvek liče jedni na druge sa Aleksandrom u glavnoj i svim sporednim ulogama svađalica, jebača i psovača, sve dok se ne dese retki ali upečatljivi zapleti, kao kada Ramuš Haradinaj u autorskom tekstu za Vašington post objavi da mu je predsednik Srbije nudio formalno priznanje kosovske nezavisnosti u zamenu za ustupanje dela kosovske teritorije Srbiji. U takvim se situacijama šou nakratko zamrsi i zapetlja, pa ustanu razni igrači s klupe, od desničarskih lidera osuđivanih za ratne zločine, do lidera nevladinih organizacija, da potvrde Aleksandrovu politiku kontinuiteta u diplomatskim i međunarodnim pobedama. I tada se sistem u kojem živimo ogoli do svojih kostiju.

A, govoreći o pobedama, jedine stvarne Aleksandrove pobede su one koje već dugo ostvaruje unutar granica Srbije, a koje postiže kupovinom, ponižavanjem i prebijanjem političkih protivnika, koje potom u javnosti predstavlja kao dželate građana Srbije, a sebe kao ultimativnu žrtvu svih ostalih zajedno – opozicije, medija, građana, međunarodne javnosti. Samo nekoliko dana nakon što je jednom od najviđenijih opozicionih lidera u zemlji razbijena glava u pokušaju ubistva, predsednik Srbije izlazi pred javnost da mučenom kvazinovinaru odgovori na pitanja o Ramušu Haradinaju i srpskoj opoziciji. Tvrdi kako Ramuša Haradinaja nikada nije video ni čuo, a opoziciju naziva onima koji pozivaju na prebijanja, silovanja i ubijaju svoje političke neistomišljenike. O tome, naravno, neće biti ni reči od igrača s klupe koji se jave samo kako bi sadejstvovali u, ipak najvažnijem delu naše turobne političke realnosti, a koji se tiče srpskih pobeda na terenu diplomatije i spoljne politike.

Igrači s klupe ne osećaju nikakvu potrebu da zauzmu jasan kritički stav prema Aleksandrovom šouu za unutrašnju upotrebu, jer oni nisu ti kojima su za petama razni Radoičići i ostali naoružani Vučićevi ići, niti preživljavaju od 250 evra plate, niti se, pak, osećaju na bilo koji način definisani srpskom stvarnošću o kojoj biraju da češće ne govore. Njihov dan se ipak završava u nekom šoping centru ili prestoničkom restoranu, a ne u mračnom ćošku trošne kuće u kojoj se prebira crkavica s kojom treba preživeti do početka narednog meseca. I tako, iznova i iznova dolazimo do zaključka da je sinergija građana i opozicije potrebnija nego ikada u poslednjih 18 godina.

U suprotnom, Srbija će zauvek izgubiti. Uživo, uz prenos na Pinku.

(Igor Besermenji, autorski tekst za portal Autonomija, novembar 2018.)

2018-12-02T10:20:14+00:0002.12.2018.|

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.