IGOR BESERMENJI: Oni koji stoje uz pobednike

Besermenji novo

Igor Besermenji

Sve češće mi poznanici koji su daleko od politike, potpuno nezainteresovani za događanja vezanim za vlast (nije pohvalno), kroz neobavezne razgovore pomenu kako osećaju da živeti u Srbiji više nije bezbedno i da nosi sa sobom rizike kojih nema u drugim državama u kojima su boravili, uključujući i region.

Pitaju me potom i šta mislim o nekim stavovima iznesenim na Tviteru i stvarima koje su načuli kroz razgovore sa drugima, a nekako se čini da najčešće zapamte šta su napisali ili rekli ljudi koji otvoreno ili prećutno podržavaju vlast SNS-a, oni koji doprinose legitimizaciji svega što ova vlast čini, pravdajući njeno činjenje – “lošom i nesposobnom opozicijom”.

Da je sve nebezbednije biti neistomišljenik vlasti u Srbiji, mislim da je potpuno jasno. Vlast ne preza od režiranja najgnusnijih predstava i zamešateljstava za javnost, a koje služe tome da dodatno ponize, kako opoziciju, tako i građane Srbije koji vlast ne podržavaju. Daleko opasniji od vlasti su pojedinci koji su svega toga svesni, ali i dalje za glavne krivce proglašavaju građane i opoziciju. Prve, zato što ne izlaze na izbore u dovoljnom broju. Druge, zato što su se “pokazali i dokazali”. I, teško je pronaći argumente kojima biste im se suprotstavili u jednom takvom sučeljavanju mišljenja. Činjenica je da ne zvuči baš logično da svakodnevno tvrdite kako su građani u najvećem broju nezadovoljni, kada se to nije potvrdilo ni na jednim izborima u prethodnih nekoliko godina. Isto tako, znamo i da se opoziciji, nažalost, mogu pripisati neke zasluge za to što je do pojave SNS-a u Srbiji uopšte došlo. Međutim, zašto su oni koji ovako rasuđuju o trenutnim okolnostima u Srbiji opasniji možda i od same vlasti?

Opasniji su zato što su najčešće svesni da kolaboriraju sa ljudima koji dobro znaju da zarad opstanka na vlasti i zadovoljenja nekih viših interesa, koji najmanje imaju veze sa kvalitetom života običnog građanina, gaze osnovna prava i slobode građana, do uništenja iscrpljuju medije koji im nisu po volji i obučavaju desetine hiljada svojih članova i simpatizera da podstiču mržnju prema političkim neistomišljenicima. Rečju, ipak biraju da, kad se podvuče crta, stanu uz one koji će život u Srbiji učini po svaku cenu nepodnošljivim za bilo koga ko će im uputiti javnu kritiku. Opasniji su zato što imaju argumente za političku raspravu, ali im nedostaje malo, a najčešće malo više, ljudskosti. I opasniji su zato što takvi ljudi mogu da budu uz bilo kog čoveka i bilo koju ideju, a dovoljno su izglancanih biografija da im nemate šta veliko ni zameriti, osim, eto, neljudskosti. Ali, ljudskost u Srbiji danas malo koga zaista zanima, zbog čega ćemo pre ili kasnije, kao društvo ponovo platiti vrlo visoku cenu.

Pravdanje manipulativnih tehnika vlasti time što građani ne izlaze na izbore kako bi ih kaznili, ili pravdati pinkoizaciju Srbije time što listovi u kojima se može pročitati kritika na račun vlasti imaju mali tiraž, pa jelte i zaslužuju da propadnu, pokazuje ne samo odsustvo čoveka u čoveku, već i strašan politički amaterizam i nesposobnost za sagledavanje dugoročnih posledica do kojih će nas ovakvo stanje odvesti. Ali, mislim da ovi ljudi to i ne mogu da razumeju, jer kada se okolnosti i kako-tako promene, oni će, ponovo, stajati uz pobednike – ma šta bile njihove politike.

(Igor Besermenji, autorski tekst objavljen na portalu Autonomija, jun 2018.)

2018-06-24T11:12:44+00:0024.06.2018.|

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.