Kore od banane su ponovo u modi.

Jedna takva juče uveče je u Beogradu saplela Rodoljuba Šabića, nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja. Iako kora od banane nije pronađena na licu mesta, barem takvih informacija za sada nema, dovoljno je da se setimo ko je sve (bio) u redovima huškača na Šabića, pa da napravimo neki uži krug kandidata kod kojih bi kora od banane mogla biti pronađena.

Igor Besermenji u Novom Sadu

Foto: Igor Besermenji

Svojevremeno, kada se jedan moj poznanik odlučio na potpuno povlačenje iz politike, oni koji ga poznaju su rekli – E, kad je on digao ruke, onda znaš koliko je sati. A, sada, moglo bi se reći ovo – E, kad su sapleli Rodoljuba Šabića, onda znaš koliko je sati.

Živimo u teškim vremenima, okruženi smo zombijima. I to onom vrstom, koja će na mig svog vođe učiniti sve što je potrebno da o(p)stane u njegovom svetu, u kom su oni ti koji imaju jednu privilegijicu više od svog zombiranog komšije. I zbog te jedne privilegijice više, uradiće baš sve – prodaće svoj glas na izborima, stojaće satima za štandovima sa vođinim likom i po mokrom i po hladnom vremenu, decu će hrabriti da pevaju i plešu pred vođom ako ih udostoji posete u vrtiću ili školi, a baciće i koru od banane pod noge Rodoljubu Šabiću. Ima i težih slučajeva, ali da ih ne pominjemo sad – stvari su otišle dovoljno daleko da postanu nepodnošljive i teške i na samu pomisao da se događaju nekom neznancu, a opet sapatniku s kojim možemo da saosećamo.

Bezumlja u ovoj zemlji imamo i previše. Zato moram da kažem, siguran sam da ovo nije posledica nikakvog politički inspirisanog napada„, napisao je Šabić na Tviteru, a nakon što je podelio fotografiju na kojoj se vidi njegov raskrvavljen obraz, uz pitanje “Šta su napravili od mog grada?”

I time je sve rekao.

Mi konstantno pokušavamo da istrpimo još malo, da podignemo lestvicu pragu trpljenja bola još malo više, verovatno verujući da “ovo” mora da se završi, pa kako god. I sigurno je da će se, jednog dana, završiti. Ali nije da mora da se završi. Valjda smo za ovih sedam godina naučili da se u Srbiji, čak i kobajagi na putu evropskih integracija, kobajagi važnog partnera Evropske unije, kobajagi bitne u regionu, ništa ne mora. A sve se može – ako ste na strani privilegovanih moćnika. Dakle, “ovo” će se završiti, ali samo zato što ta lestvica trpljenja bola koju sa svakim “kora od banane” slučajem podižemo, jednostavno ne može da se podiže do beskonačno. Ovo će se završiti, zato što više nećemo moći da trpimo – i neće to više biti pitanje naših htenja, jer se pokazalo da nismo baš najhrabriji a ni najrazumniji građani na svetu, već mogućnosti, biće to pitanje golog opstanka. Nećete više moći da hoćete da trpite “još malo”.

(Igor Besermenji, autorski tekst za portal Autonomija)