Miloš Milovanović: Dobar dan i hvala Vam… Nešto Vas je nasmejalo?

Igor Besermenji: Dobar dan, mada, kod mene je već veče, tako da…dobro veče iz Katara.

Miloš Milovanović: Lepo je videti osmeh, da li je to zbog ove prve teze, a to je stanje u Srbiji i predizborna atmosfera ili zbog nečeg drugog?

Igor Besermenji: Osmeh je zbog toga što sam i dalje u Dohi (smeh). Situaciji u Srbiji naravno nije ni malo dobra. Svi mi koji smo sada van Srbije smo na neki način predstavnici generacije koja je tokom prethodnih 8 godina odlazila iz Srbije, tako da sam sa svojim prijateljima redovno razmenjivao mišljenja na različite teme, između ostalog i o ovome što se sada dešava u Srbiji u predvečerje ovih izbora.

Miloš Milovanović: Kako ocenjujete ovo što se dešava, imamo komentare od toga da je izborna atmosfera uobičajena, do toga da je izuzetno tenzična, kakav je Vaš utisak?

Igor Besermenji: Moj stav je da je atmosfera trenutno potpuno suprotna onoj koju sam ja očekivao pre možda samo nekoliko meseci kada sam razmišljao o izborima. Naravno, odgovornost za to leži kako na vlastima, tako i na opoziciji. Nažalost, mislim da u ovom trenutku građani Srbije ne znaju više ni ko izlazi na izbore, ni ko ne izlazi, ni ko kakve poruke šalje, ni šta je čija konačna odluka. Mislim da će neko morati da odgovara za tu vrstu konfuzije koja je sada prisutna kod građana.

Miloš Milovanović: Ko je tu najodgovorniji po Vama?

Igor Besermenji: Naravno da veliki deo odgovornosti kao i uvek leži na vlastima, zato što ne dozvoljavaju da se u društvu vodi dijalog, ne dozvoljavaju da u većini medija koji su dostupni najvećem delu građana Srbije koji redovno izlaze na izbore, a to su uglavnom starije generacije, prosto ne dozvoljavaju da do njih dođe neko drugačije mišljenje. Ali, moram da kažem da, na moje veliko iznenađenje da ovog puta veliki deo odgovornosti leži i na predstavnicima opozicije iz razloga što su neki od njih mesec dana ili dva meseca pred izbore odlučili da potpuno promene strategiju pa se više ne zna ko izlazi i ko ne izlazi na izbore. To nije smelo da bude urađeno ideji bojkota, zato što sada postoji velika opasnost da ni jedna ni druga ideja, dakle ni ideja izlaska na izbore i glasanja protiv režima Aleksandra Vučića, a ni ideja bojkota ne postignu maksimalne rezultate. Neshvatljivo je da vi samo mesec dana pred izbore menjate poruke i kažete kako bismo ipak trebali da se pojavimo na izborima. Vi verovatno možete da skupite 10 hiljada potpisa za listu ako ste iole relevantni na političkoj sceni, ali nisam siguran koliko je realno da u mesec dana pred izbore ubedite dovoljan broj biračkog tela da zaboravi na bojkot i izađe da glasa. To je pravo, ali i velika greška nekih predstavnika opozicije, ne toliko sama odluka da se ide na izbore, već tajming, način na koji je takva odluka donešena.

Miloš Milovanović: Pokret slobodnih građana je mnogima upravo primer i ilustracija te promene stava prema bojkotu i zbog toga se sada širi ta ideja i izgleda da možemo očekivati da svakoga dana još neko promeni mišljenje. Kako to utiče na birače? Toliko se spominje potreba da opozicija nastupi jedinstveno, a s druge strane ne vidimo mnogo tog jedinstva?

Igor Besermenji: Da, neko će morati da odgovara za to što je jedno relativno čvrsto jedinstvo koje je postojalo tokom prethodnih meseci i godina, i tu ne mislim samo na one koji su politički organizovani nego i na obećanja koja su tokom protesta proteklih godina davana građanima Srbije, a koja su sada u njihovim očima izneverena, to jedinstvo je izigrano. Potpuno je neverovatno da u dugom periodu vremena obećavate građanima da ih nećete ostaviti na cedilu, da nećete učestvovati na nekakvoj šaradi od Vučićevih izbora i da onda mesec dana pred izbore promenite odluku. To je njihovo pravo, naravno. Ali mislim da je sada jasno da će građani morati da pronađu način da izvrše jači pritisak na predstavnike opozicije nakon izbora i da se objasni situacija u koju smo bili dovedeni pred same izbore. To može biti učinjeno ili kroz baš takav jači pritisak na postojeću opoziciju, ili tako što će građani sami pronaći neke nove modalitete i okvire opozicionog delovanja. Možda ćemo dobiti nove organizacije i nove ljude koji će stvari raditi organizovanije i manje pod pritiscima režima.

Miloš Milovanović: Šta je potrebno da bi se pojavili novi ljudi na političkoj sceni?

Igor Besermenji: Potrebno je da se neki od nas vrate u Srbiju, to mora da se desi. Pritom, ne mislim uopšte da treba stvarati jaz između novih ideja i postojeće opozicije, ali mi se čini da ako već pozivamo njih na odgovornost za to što nešto ne rade kako treba, onda verovatno i mi imamo tu odgovornost da se vratimo i ponudimo nešto drugačije građanima. Ja očekujem od svoje generacije i nekih od nas da uskoro to i uradimo.

Miloš Milovanović: Kako gledate na to što rade članovi pokreta „1 od 5 miliona“, koji se takođe podelio?

Igor Besermenji: Od svih učesnika političkog života u Srbiji, najmanje bih nešto zamerio članovima pokreta „1 od 5 miliona“ zato što su to mladi ljudi koji imaju pravo da prave greške, jer ako iste greške prave i mnogo iskusniji u političkoj areni od njih, onda i oni imaju to pravo. Ako je nešto njihova zasluga, to je što su pokazali da postoje mlađe grupe ljudi u Srbiji koje su spremne da se društveno angažuju.

Miloš Milovanović: Kakav uspeh mogu da očekuju na samim izborima?

Igor Besermenji: Mislim da njima uspeh na izborima koji su napravljeni tako da se održe samo da bi opstala vlast jednog čoveka, uoptše ne treba da bude bitan. Nikome ne treba da bude reper za uspeh rezultat na predstojećim izborima, na koje po mom sudu, ne treba ni izaći. S obzirom na to u kakvim se uslovima održavaju, rezultat je nebitan. Daleko je važnije ono što će se dešavati posle 21. juna i prva naredna prava šansa za građane koji se nadaju promenama biće u danu posle izbora, doći će sa prilikom da se utvrde novi okviri opozicionog delovanja, i sa nekim novim ljudima.

Miloš Milovanović: Kako će proći sama ideja bojkota?

Igor Besermenji: Nažalost, ni ideja bojkota, kao ni ideja učestvovanja na izborima više nemaju šansu da postignu maksimalan rezultat, jer je o tome moralo da se odluči mnogo ranije, kako bi se svi kapaciteti usmerili ka postizanju maksimalnog rezultata jedne ili druge ideje, a cilj je uvek bio umanjivanje vlasti diktatora Aleksandra Vučića. Sada to više nije moguće jer je strategija promenjena mesec dana pred izbore.

Miloš Milovanović: Šta će se po Vama dešavati posle samih izbora?

Igor Besermenji: Trebalo bi tražiti jedinstvo sa građanima Srbije kroz različite modalitete delovanja. Građanska neposlušnost je apsolutno jedan od načina kojim se treba boriti protiv ovog režima zato što trenutno ničiji glas iz opozicije ne može da ode dalje od glasa gomile nezadovoljnih građana.

Miloš Milovanović: Kako vidite preostalo vreme do izbora, odnosno šta očekujete da će se dešavati?

Igor Besermenji: Dešavaće se da Aleksandar Vučić obećava plate od 900 eura i to da prisustvujemo njegovim imaginarijumima gde botovi aplaudiraju na hiljadama ekrana i naravno parada pijuna koji izigravaju privid da postoji nekakav izbor u Srbiji. Nažalost, mnogi su pristali na tu igru, ali verujem da će i građani i nove generacije političara umeti to da kazne.

(Igor Besermenji za emisiju “Dan uživo” na televiziji N1, 28. maj 2020.)