U nekoj vrsti praznične atmosfere kod Dee i Sarape na Pinku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, uz kiseli osmeh, poručio građanima – „Evo ja prihvatam, evo vam izbori“.

Igor Besermenji u Novom Sadu

Foto: Igor Besermenji

Predsednikov govor je, kao i svaki drugi koji je održao na Pinku, u svom sedlu, takoreći u zoni svog komfora, odisao značajnom dozom opuštenosti i samopouzdanja čoveka koji se nigde ne oseća tako dobro kao u toj stolici iznad koje visi ružičasta flekica, simbol industrije zabave u Srbiji. Voditelji, Dea i Sarapa, toj emisiji nisu ni potrebni. Ali, baš zato su i idealni – ne pitaju ništa, klimaju glavom i čekaju da krene paljba po opoziciji, nezavisnim medijima i nezadovoljnim građanima, kako bi njih dvoje mogli da se zavale u svoje stolice i popiju kafu na tenane. Drugim rečima, nikad nije bilo lakše zaraditi dobru platu kao novinar, nego danas na Pinku. Naravno, osnovni uslov je da se odreknete statusa novinara i postanete šrafić u mašineriji bolesne propagande Srpske napredne stranke.

A, predsednik Srbije je, dakle, građanima ponudio izbore. Izbore, koje niko nije ni tražio. Manipulativno, kao i svaki put do sada, Vučić nudi jedinu bitku za koju zna da je u postojećim okolnostima neće izgubiti, pritom tvrdeći kako time, kao svaka mučena predsednička duša koja ima pametnijeg posla, al’ eto, da nam izađe u susret, podleže pritisku građana – „Evo ja prihvatam, evo vam izbori“.

Naravno, on dobro zna da niko ne traži i ne želi izbore – ne u ovakvim okolnostima. On takođe dobro zna šta su zahtevi organizatora protesta i da je jedan od njih da se medijski prostor oslobodi za predstavnike opozicije. A, osim toga, ako tvrdi da dobro zna koliko ljudi učestvuje na protestima, ali neće da saopšti tobože iz nekog sažaljenja i poštovanja prema toj šačici od četiri-pet hiljada građana, koliko vlast uporno tvrdi da ih je bilo protekle subote, da li je normalno da predsednik države traži vanredne parlamentarne izbore zbog nezadovoljstva pet hiljada ljudi u državi od cca šest-sedam miliona stanovnika? Naravno da nije i naravno da sve što on saopštava na Pinku odavno nije normalno i svakako ne služi ničemu drugom osim održanju manipulacije državom, medijima, građanima. Predsedniku trebaju izbori kako bi produžio sopstvenu vlast pre nego što se suoči sa, s jedne strane, političkim pritiscima na više nivoa, a s druge, ogromnim nezadovoljstvom siromašne Srbije. Uvaljani jedan u drugi, ova dva problema sručiće se poput lavine snega pred Predsedništvo, Vladu i Skupštinu Srbije. Ali, avaj, nema ko predsedniku to da kaže, jer imitacije novinara Dea i Sarapa u stvari odgovaraju na njegova pitanja sa „mhm, narvano, mhm“.

U postojećim okolnostima, građanima jedino preostaje da ignorišu brutalno vređanje inteligencije i ne gledaju, ne slušaju i ne čitaju režimske medije, već da, svako, u dometima svojih mogućnosti, učini da se građansko nezadovoljstvo iz dana u dan, malo po malo, širi. Odavno je neko rekao da će borba sa manipulativnim režimom Srpske napredne stranke biti trka na duge staze i bio je potpuno u pravu. Međutim, noć je najcrnja pred zoru, pa je tako i mrak u kojem se Srbija danas nalazi, poput zimske kratkodnevnice, posledica najduže noći – ali, već od sutra, dan može početi da krade minute za sebe. Od građana zavisi.

(Igor Besermenji, autorski tekst objavljen na portalu Autonomija, decembar 2018.)