IGOR BESERMENJI: Dve sekunde za opoziciju

Besermenji je autor teksta

Igor Besermenji

DANI UOČI FORMIRANJA “SAVEZA ZA SRBIJU”

Nakon nekoliko godina izgubljenih u nikad raspletenim zapletima, sudaranjima liderskih sujeta, greškama, kratkotrajnim pokličima nade i glasnim, koliko i dubokim padovima – opozicija u Srbiji će se za nekoliko dana naći pred novom prilikom za ujedinjenje. U poslednjih pola decenije, svi pokušaji da se opozicija u Srbiji okupi oko suštinskih mehanizama i principa koji bi doveli do pobede nad režimom Srpske napredne stranke – propadali su.

Sa radnim nazivom “Savez za Srbiju”, prema najavljenom tajmlajnu, 9. maja predstaviće se građanima Srbije nova prilika za otpor vlastima. Takav je plan Dragana Đilasa, čija je lista bila drugoplasirana na izborima u Beogradu prošlog meseca. E, sad, pitanje je u kakvom obliku će se novonajavljeni Savez pojaviti pred građanima – da li kao nova opoziciona grupa sastavljena samo od ljudi bliskih ideji Dragana Đilasa, ili zaista kao širi savez ljudi iz različitih opozicionih političkih stranaka, udruženja i pojedinaca, koji bi od sada sve svoje kapacitete stavili na raspolaganje Savezu, što je, po svemu što smo mogli da čujemo, želja i plan Dragana Đilasa.

PROBLEMI SA OKUPLJANJEM OPOZICIJE I DALJE TRAJU

Građani koji su nezadovoljni i režimom i opozicijom već dobrano su izmrcvareni i u principu (s punim pravom) nevoljni da poklanjaju više od dve sekunde pažnje bilo kakvim detaljima u pregovorima opozicije koje sami lideri – nekad  usled političkog iskustva, a nekad usled političke sujete – vide kao delikatne finese u razgovorima koje imaju presudni značaj po sudbinu saradnje. Najviše pažnje oko “Saveza za Srbiju” privlači nerazumevanje koje je zavladalo između Đilasa (i njegovih ideja) s jedne i Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića s druge strane. Šta je tu ustvari problem? Teško je razumeti čak i onome ko redovno prati politički scenu, jer, u principu, i jedni i drugi lepo zvuče dok govore o promeni sistema u Srbiji, tako da u očima umornih i izmrcvarenih građana kojima malo fali da dignu ruke od svih i od svega i spreme pasoše, ne bi trebalo da bude bilo kakvih prepreka za saradnju:

“Nije osnovni cilj srušiti Vučića, nego da iz korena promenimo Srbiju na način na koji ona treba da izgleda“ (Janko Baljak, član Političkog saveta Pokreta slobodnih građana)

“Rešenje je da ne menjamo Vučića, već ceo sistem” (Dragan Đilas)

Ipak, ni posle Đilasovog autorskog teksta za NIN, u kome je dakle rekao istu stvar za koju se zalaže i PSG, ne deluje (barem ne u javnosti), da će do formalizovane saradnje između Jankovićevog PSG i Saveza za Srbiju Dragana Đilasa doći, barem ne na način koji je Đilas predvideo – utopljavanjem svih organizacija i stranaka u pomenuti Savez, čime bi svi njegovi delovi od kojih je sastavljen prestali da budu faktor sami za sebe, barem dok su deo Saveza.

Pokret slobodnih građana vidi problem i u tome što će Đilasov Savez navodno biti otvoren i za Dveri, organizaciju koja kao prioritete navodi promenu vlasti i protivljenje nezavisnosti Kosova i koja je sve samo ne progresivna i proevropska politička grupacija. S druge strane, mogućnost učešća Dveri u opozicionom okupljanju javnosti je ustvari najavio Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, čiji ulazak i učešće u “Savezu za Srbiju” još uvek nisu ni formalno potvrđeni, a ni sasvim razjašnjeni.

LIDERI OPOZICIJE I DRUŠTVENE MREŽE

Istina je da u Vučićevoj Srbiji opozicija trpi užasan maltretman režima i njegovih medija i da nije lako govoriti za medije i davati izjave pod takvim pritiskom. Ali, ipak, nemoguće je oteti se utisku da bi nekako najbolje bilo da se uzdrže od komentara bilo koje vrste kada je reč o njihovim međusobnim odnosima i (ne)saradnjama, barem dok pregovori koje vode traju. A pošteno govoreći, mogli bi i da razmisle o tome da šifre za naloge na društvenim mrežama prepuste nekom drugom ili da ih takođe ne koriste previše često, barem dok se jasnije ne profilišu na opozicionoj sceni Srbije. Za njihovo i dobro građana Srbije koji računaju na njih.

U svemu ovome, potpuno je legitiman i normalan onaj deo u kojem PSG dovodi u pitanje prirodu volje za saradnjom Đilasa i Jeremića sa Dverima, kao što bi bilo potpuno legitimno i da članovi Dveri zahtevaju objašnjenje od svog rukovodstva, ako ono bude spremno da se “utopi” u nekakav politički pokret predvođen Draganom Đilasom. Naprosto, programske i ideološke razlike među njima očigledno postoje, te stoga ne samo da je legitimno, već je i poželjno i dobro za sve strane da budu sposobne i omogućene da svojim simpatizerima razjasne prirodu potencijalne saradnje sa neistomišljenicima po pitanju brojnih tema koje se tiču budućnosti Srbije. Ali isto tako, ne možemo biti slepi pred činjenicom da postoji potreba za nekakvom vrstom saradnje među svima koji su voljni da se suprotstave Vučićevom režimu.

Ne znamo kako će se završiti novi pokušaj okupljanja opozicije, ali je sigurno da bi im puno pomoglo više mudrosti i strpljenja kada je reč o medijskim nastupima u kojima kritikuju jedni druge. Pomoglo bi i da zaborave šifre za svoje lične naloge na društvenim mrežama.

(Igor Besermenji, autorski tekst objavljen na portalu Autonomija, maj 2018.)

2018-05-27T16:17:19+00:0007.05.2018.|

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.