Igor Besermenji

1 week 1 day ago

Znam da je, nažalost, zbog preteške, predugačke i bolno uspešne propagandne mašinerije od strane najlošijeg ali i danas najmoćnijeg dela političke scene u Srbiji, opozicija postala najotrcaniji pojam - uostalom, to je i bio deo plana od samog početka - a, nažalost, ceo plan je, tokom svih ovih godina, podržavan neverovatno povoljnim sklopom političkih prilika u regionu i svetu - po ovu vlast.

Najiskrenije, ja se ne podsmevam, niti likujem, nad sudbinom bilo koga iz današnje opozicije, prave ili ne, lažne ili ne. Ja im ne bih bio u koži, sada. Definitivno jedan od najtežih političkih trenutaka od 2012. godine. Meni je samo žao, što su prevladale sujete i glupi potezi i što su izabrali da se u ovako teškom i komplikovanom političkom trenutku po sve njih, podele na 100 strana i javno gađaju preteškim rečima. Ne mogu da shvatim, da baš nikako da u svemu tome ispliva i oglasi se neko mudar, a toliko ih je sa 20+ godina postojanja u političkom životu.

Sada situacija izgleda tako da će se mnoge političke karijere samo ugasiti u sutonu vladavine najgorih - i sad, mnogi će reći - tako i treba da bude - ali ja ne želim da likujem nad tim - daleko bih više voleo da neko mudar i razuman preuzme kontrolu i odgovornost. Mnogo bi pametnije i poštenije bilo da izađu pred građane i podele s njima težinu političkog momenta pod kojim se lome u paramparčad, nego što rade ovo što rade.

Igor Besermenji

1 week 3 days ago

Novosađani i Novosađanke,

Siguran sam da znate ko je starija gospođa sede kose skupljene šnalom, koja spava na kartonima u centru našeg grada, šeta bosa ili u papučama bez čarapa i povremeno vam priđe da zamoli za pomoć.

Danas sam sedeo u kafiću dok sam spremao papire za put koji me sutra očekuje. Ona je došla, promrzla, očigledno da se skloni s ovog blesavog vetra. Ponovo bosa, pila je rekao bih kafu, a onda naručila i topao čaj i vodu. Zapalila je cigaretu i ćutke gledala u neku tačku ispred sebe. Onda je počela da priča. Mislio sam da joj se neko pridružio, ali kada sam pogledao, bila je sama. Sama svoje društvo za razgovor. Dugo su se smenjivale tišina i priča, a daljina u pogledu i cigareta su ostajale.

Onda je došlo vreme da krenem i zamolio sam konobaricu, jako mladu devojku, da platim račune, gospođin i svoj. Učinila je tako, ali najvažniji deo je tek usledio kada je konobarica počela svoju priču, potvrdivši mi o kakvoj se gospođi radi:

"Ona nikada nije otišla, a da ne ostavi bakšiš, ostavlja više od ostalih. Uvek se ljubazno zahvali, pa joj nekad ni ne naplatimo. A ovi, iz Veća, ni dobar dan ne znaju da kažu, teraju cigančice iz kafića, smetaju im."

Očigledno, radi se o gospođi koja je čovek, gospođa, džek, a nažalost, veliki čovek u životu nekad prolazi i kroz najveće muke - i niko ne zna kakva je njena. A i pored toga, ona će novac koji nema, dati konobarici, kao nagradu za to što je tretira kao čoveka, a ne beskućnicu - onako kako bismo uostalom svi trebali da se ophodimo jedni prema drugima.

Prišao sam joj da se upoznamo i da ostavim još nešto malo novca, da joj se nađe danas kad zatreba. Zahvalila se osmehom, srećnim pogledom u daljinu.

Molim vas, ne možemo možda svakog dana da pomognemo, ali ako znate da tog dana možete, molim vas, NEMOJTE SE SAMO SKLONITI OD NJE, POMOZITE da joj dan bude koliko-toliko lepši. Ako su za nju to kafa, cigareta i topla stolica u begu od hladnoće, to je sasvim u redu. Mi ne znamo njenu priču, ali ona je jedna od nas, čovek koji prepoznaje čoveka. 💙