Igor Besermenji

Personal Blog
3K

Igor Giga Besermenji je novosadski publicista rođen 18.10.1990. godine u Novom Sadu. Za više informacija, posetite www.besermenji.com Fejsbuk profil: https://www.facebook.com/igor.besermenji.5

Igor Besermenji

2 days 21 hours ago

Novi tekst za list Danas.
⬇️

Nikakvo rešenje za Kosovo, kakvo god da bude, nije dovoljno da se opere zločinačka politička biografija Aleksandra Vučića, niti bi iko sa ovih prostora u kome je ostalo imalo pamćenja, razuma, etike i morala, mogao da mu čestita zbog bilo čega što je učinio i što čini u svojoj političkoj karijeri.

Kosovo će pre ili kasnije u UN, ambasade će u Jerusalim, a Vučić i svi koji su se uz njega okoristili tokom prethodnih 12 godina, od političara, preko intelektualaca do novinara, morali bi na sud. Ne zbog statusa Kosova. Ne zbog ambasada u Jerusalimu. Ne zbog pognute kičme i opale kose u Ovalnom kabinetu. Zbog nas.

Igor Besermenji

Igor Besermenji

3 days 1 hour ago

Bliži se kraj dana, pa mogu da okačim fotografiju svog teksta u današnjem izdanju Danasa. Nadam se da će uskoro biti i link ako niste čitali štampano izdanje, ali svakako će biti i na mom blogu, još noćas ili sutra ujutru.

A samo da dodam da oni koji se kao s Vučićem ne slažu jer se smatraju građanskom Srbijom, ali bi mu čestitali ako reši status Kosova (kao da je tu još nešto ostalo da se rešava - čista demagogija i prolongiranje neizbežnog), ne rade to jer se dive njegovoj tobože hrabrosti ili pameti. Oni se samo dive moći. Za njih je politika u Srbiji veština kako preveslati (iz njihovog ugla) lud i glup narod, odraditi šta treba i nastaviti dalje, bez suštinske želje da se POSVETE radu na promeni navika i svesti društva. To je jedna užasno žalosna, distancirana i nadobudna elitistička struja. Ja čak kad se s njima i slažem oko nekih stvari, a često se slažem, ne mogu da budem i SA NJIMA, ako me razumete. Mi totalno drugačije razumemo suštinu bavljenja politikom.

Aleksandar je diktator i kao takvom njemu se nikada ne čestita, ni za šta, ni u kojoj prilici, niti je bilo šta što od njega dolazi dobro. To je moj stav.

#DANAS

Igor Besermenji

4 days 5 hours ago

Smatram da je Srbiji mesto u EU i u savezima sa zapadnim državama.

Ali ipak, kada Vučić govori o Mariji Zaharovoj i, kako kaže, "onima koji su je postavili" (misleći na državni vrh Rusije) kao prostacima za koje on nema vremena, mogu samo da se nasmejem. Vučić ni za još hiljadu potpisanih sporazuma i primljenih olovaka, neće biti političar koji je na nivou ili iznad Zaharove. Kao frustrirana ali bahata politička tetka, Vučić će ostati suštinski prazna ličnost, izvršilac naručenog, osoba bez integriteta koju malo ko poštuje.

On izgleda nije čuo za onu - ne moraju da me vole, ali moraju da me poštuju.

Kod Vučića je sve obrnuto - on zahteva da ga vole, a ne moraju da ga poštuju. I zato će ostati paradigma svojih naprednjaka i ostalih satelita i saradnika - lice bez ličnosti.

Igor Besermenji

4 days 22 hours ago

When Life Wants You To Transform Into a Black Power Ranger, You Better Be That Black Power Ranger.

⚫✊😅

#PRIPREME

Igor Besermenji

Igor Besermenji

5 days 20 hours ago

⚠️⚠️ UPOZNAVANJE ⚠️⚠️

😊🙏 Jako sam uzbuđen zbog ovoga pa vas molim da obratite pažnju.

Dragi prijatelji, znate da mene životne prilike i poslovi kojima zarađujem za sebe i svoje roditelje i dalje drže u Dohi, ali sam nakon mnogo razgovora sa mojom bliskom prijateljicom i najbližom saradnicom, ujedno i snažnom podrškom za sve planove i ciljeve, odlučio kako da nađemo način da trenutno odsustvo jedno od nas dvoje (u ovom slučaju moje), više ne bude prevelika prepreka da nastavimo gde smo mi počeli pre nego što se desio haos koji je zaustavio svet kakvog smo poznavali i ujedno me ostavio bez prilike da dodjem u zemlju već skoro 7 meseci.

Ovo je Nina Kostić, moja životna prijateljica, saradnica, koleginica i neko u koga imam potpuno poverenje. Nina će u narednom periodu biti ključna osoba u radu našeg Udruženja za društveni dijalog i progresivno delovanje (PRODIJALOG), koje smo osnovali baš pred sam početak ovog haosa s virusom COVID19.

Nina i ja želimo da damo svoj doprinos oživljavanju i afirmaciji ideja građanske, demokratske, društveno liberalne i socijalno odgovorne Srbije koja je, eto, odjednom postala nepopularna za politički angažovane pojedince, koji su redom izabrali put nacionalizma, desničarenja i podilaženja nerazumnoj gomili. Nas taj i takav put ne zanima.

Najkraće objašnjenje - Ni Nina ni ja ne volimo da pričamo šta nam se kaže, niti da radimo ono što nećemo i mnogo smo tvrdoglavi. 😅 Eto, ukratko. To je prelomilo i zato mi ne možemo nigde drugde i nikako drugačije, nego ovako - da krenemo sami.

Uskoro ćemo izaći sa prvim idejama koje ćemo probati (nadam se i uz vašu pomoć) da realizujemo u ovom polusastavu, budući da je samo Nina trenutno u Srbiji. Za one koji možda još uvek ne znaju, ja sam stjuard i na putu da postanem i fitnes trener (biografija je sve bogatija i luđa, znam 😅 ) i trenutno boravim na Bliskom istoku. Nina je pravnica i trener medijacije (mirno rešavanje sporova), iz Leskovca. 😊

Mi ne znamo dokle ćemo stići, ali se ne plašimo borbe. 🙌

Nina, srećno! 😘

Igor Besermenji

5 days 22 hours ago

Pokušavam bar nečije razloge za dupeulizištvo da razumem, ali ne mogu ni uz najbolju volju, čak i shvatajući da neki ljudi naprosto idu kroz život linijom manjeg otpora. On tako neugledan i neuračunljiv, cela ta smehotresno nekompetentna i jadna delegacija, novinari koji ih prate, sve mi izgleda kao loš film u kom su mi svi jednako užasni. Najvažnije, treba im zapamtiti imena. Nema tu nevinih.

Igor Besermenji

Igor Besermenji

6 days 18 hours ago

Ljudi moji, prvi put posle 6 meseci jedem domaću hranu.

Našao sam bosanske ćevape u Dohi 😍 sreći nema kraja!!!

Igor Besermenji

1 week 47 minutes ago

Za mene su svetinje kuće novinara koji u 2020. godini i dalje pišu kritički o vlasti Srpske napredne stranke iako su već toliko toga izgubili (od živaca, vremena, pa nadalje) i želim da se štite istim žarom koliko i svetinje vernika.

Ali eto, jednu kuću su već zapalili i nikom ništa.

#SVETINJE

Igor Besermenji

Igor Besermenji

1 week 1 day ago

Iz mojih dnevnika o Dohi, od sinoć. 🙌😊

Igor Besermenji

1 week 1 day ago

Jeste li nekada razmišljali o tome koliko su neki događaji iz prošlosti bili presudni u formiranju godina pred vama, pa čak i celog životnog puta, iako onda kada su se desili, niste mogli ni da pretpostavite koliko su vam upravo promešali karte?

Kako sam stigao u Dohu i postao stjuard, što mi stvarno nikada nije bio deo plana...

Upravo sam se bio vratio iz Umaga, bio je 29. septembar 2018. godine, gde sam proveo leto radeći u hotelu. U sobi u Novom Sadu ulogovao sam se na Fejsbuk gde se pojavila reklama za posao u kompaniji, za kasting u Beogradu 13. oktobra, dakle dve nedelje kasnije. Bacio sam pogled, ali ne previše ulazeći u detalje. Dan pred kasting, rešio sam da ipak ne odem, jer mi se činilo da je previše da ponovo odlazim iz svog grada, koji sam već prvo napuštao zbog master studija (Engleska), a onda i nemogućnosti da pronađem dobro plaćen i zaista smislen posao u Srbiji (odlazak u Umag). Po izlasku iz teretane tog dana, sreo sam svoju najbolju prijateljicu koja me je ipak ubedila da ne odustanem, da ipak odem, jer "zašto da ne odeš" i "šta imaš da izgubiš" i "ionako ovde još nemaš ništa" i "ima vremena, mlad si".

Otišao sam na kasting, prošao sve krugove eliminacije, ostao do kraja među poslednjih 20 kandidata, od oko 1000 koliko nas je bilo na početku. Paralelno, ipak se dešavalo nešto za ono da možda ipak imam "bar nešto" i tako ostanem u Novom Sadu i potpuno se posvetim političkom aktivizmu. Dok sam čekao da se obave procedure za posao stjuarda, prolazio sam uspešno krugove eliminacije za posao asistenta na projektima u OEBS-u u Beogradu (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju). Mislio sam da je to to za dobar početak, posao je bio zanimljiv i uslovi su bili odlični. Najbolji ikada koje sam ja do tada video, a da sam i sam bio u igri za njih. Prošao sam sve krugove, stigao do finalnog intervjua, prilično siguran u sebe, misleći tada da mi je posao već u džepu i da neću otići iz Novog Sada, da ću konačno moći sve da balansiram onako kako želim i mislim da je potrebno da bih paralelno mogao da se posvetim ozbiljnijem političkom aktivizmu, pokrenem organizaciju sa prijateljima. Doha bi ostala daleko.

"Hvala, ali žao nam je...drugi kandidat je dobio posao." Taj mejl, bar 20. po redu tog tipa koji sam u Srbiji dobio za poslednjih godinu dana, odredio je sve što je usledilo. 24 sata kasnije, javili su mi se iz Katara s daljim uputima za procedure i uskoro sam dobio ceo plan za život i rad u Dohi.

Ali, taj mejl me nije samo odveo u Katar. Taj mejl učinio je da konačno glasno sebi priznam ono što sam mnogo godina već znao, ali sam se verovatno bojao da kažem glasno. Moraću apsolutno sve sam. Za nevladinu organizaciju, za svoju političku emisiju nezavisnu od uticaja moćnika i urednika, za političku organizaciju s kojom ću na izbore u svom gradu i svojoj zemlji jednog dana, sa prijateljima i sa svima vama... Nije bilo drugog načina, morao sam da se pustim u nepoznato. Shvatio sam da mi trenutno u Srbiji ne uspeva, ne dolazim do pravih prilika. Shvatio sam i da u Srbiji nemam dovoljno dobre kontakte koji bi me barem malo podržali u namerama koje imam i za koje znam da moram još jako, jako, mnogo da radim i to samo kako bih samog sebe doveo u poziciju da uopšte budem na startnoj liniji za buduće radove, ravnopravan sa ostalima koji će želeti isto, ali koji su imali drugačiji put. Shvatio sam i da ono što planiram zahteva određena ulaganja, koja ja nisam mogao da priuštim.

Tako sam u Dohi i tako sam stjuard i sve ostalo što sada, usput, radim. I ta borba i dalje traje. Sve dok ne budem mogao i zaista da budem nezavistan od te hobotnice od parazitskog sistema i da radim stvari onako kako ja mislim da treba. Sve dok to što nemam prave prilike u Srbiji, baš i ne bude neki veliki problem za mene i za to da radim na onome što zaista želim u toj istoj, mojoj, Srbiji.

I da, taj mejl, tog dana, otvorio mi je oči, promenio je moju percepciju stvarnosti. Nemojte misliti da i pored toga što sam bio u Dohi sa dobro plaćenim i beskrajno zabavnim poslom koji podrazumeva putovanja po svetu, nisam i dalje pokušavao da pronađem dobru priliku u Srbiji. Jesam. Uvek bih stizao do kraja procesa i uvek bih ipak dobio isti mejl, u poslednjem činu. Ali, neka. To me je učinilo nepogrešivo tvrdoglavim borcem koji svakog dana sve više želi ono po šta je krenuo. Možda, da je bilo drugačije, ipak ne bi valjalo. ✊


This is a Facebook demo page created by plugin automatically. Please do not delete to make the plugin work properly.